Rodoljub Šabić, tekst za Peščanik.net, 10.11.2020.
Jedna TV sa nacionalnom frekvencijom dopustila je u svojoj veoma gledanoj emisiji ružno, primitivno vređanje, seksistički obračun jednog od učesnika emisije sa novinarkom druge TV. Jeste da smo svi mi koji živimo u Srbiji već oguglali na učestalo, svakodnevno sistematsko kršenje elementarnih profesionalnih novinarskih standarda, u čemu televizija o čijoj se emisiji radi prednjači, ali ovo je ipak, s razlogom, izazvalo burne reakcije: bilo je zaista krajnje neprijatno.
Mučnom osećaju doprinela je i nespremnost voditeljke emisije da zaustavi sramno ponašanje jednog učesnika. Ona je reagovala uzdržano, po mišljenju mnogih samo pro forme. Budući da se takva nesposobnost od inače iskusne voditeljke ne očekuje, kod mnogih je to izazivalo sumnju da i nije reč o spontanom već o namernom, režiranom događaju.
Osećaju neprijatnosti mnogih koji su emisiju gledali je doprinelo i ponašanje druga dva gosta u emisiji. Oni su odslušali prostačku tiradu trećeg gosta pognute glave, gotovo postiđeno ali ni jednom jedinom rečju nisu na nju reagovali. A ta dva gosta su eksponirane javne ličnosti, jedan profesor univerziteta, drugi političar, lider političke stranke članice vladajuće koalicije i, što je posebno bitno, nekada uspešan i slavan sportista. Za mnoge je njihovo ponašanje u emisiji bilo neprimereno njihovom društvenom položaju i ulozi i zato je i bilo, posebno u slučaju ovog drugog, predmet mnogih ogorčenih, žučnih reakcija.
Mučan osećaj je potenciran i činjenicom da je, iako je po normalnom redu stvari morala biti momentalna, izostala reakcija nadležnih državnih organa. Iako prozvani od udruženja novinara, medija i građana – RRA, Ministarstvo kulture i informisanja i Ombudsman ćute. Odnosno, istine radi, samo se ovaj poslednji sa zakašnjenjem oglasio i osudio događaj.
I takva situacija, razume se, svakog ko želi da živi u normalnom društvu, brine. Odsustvo reakcije pomenutih govori mnogo; ono, kako to na tviteru reče i napadnuta novinarka, „može svašta da pokazuje, pitanje je samo šta je sledeće“. I zaista, ako je jedini odgovor na opravdano, glasno ispoljeno ogorčenje mnoštva ljudi ćutanje nadležnih, teško je i pretpostaviti šta može biti sledeće.
S tim u vezi posebno je indikativno ćutanje jedne kategorije, rekao bih dvostruko relevantnih osoba, tačnije žena. Neću, naravno, da citiram ni parafraziram u medijima i na društvenim mrežama više puta naveden tekst prostačkih uvreda. Dovoljno je podsetiti da je on bio specijalno uvredljiv za novinarku kao ženu. Što valjda, uz to što podrazumeva reakcije bilo koga normalnog i pristojnog, posebno podrazumeva reakciju žena.
A to nas neizbežno podseća na niz zanimljivosti u strukturi naše vlasti. Na prvom mestu na onu nedavno, kao raritetnu u svetu, pompezno proklamovanu – Vladom Srbije predsedava žena, a i 50% članica Vlade su žene. Treba dodati da i 40% sastava parlamenta čine žene. I Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost predsedava žena, a i ministarke oba za konkretan slučaj najrelevantnija ministarstva, za kulturu i informisanje i za ljudska prava, su žene.
Njihovo zaglušujuće ćutanje ostavlja puno prostora da se spekuliše o mnogim važnim stvarima. Ali o jednoj stvari izvesno ne.
Taj muk pouzdano govori da je ta (sa stanovišta borbe za rodnu ravnopravnost) u globalnim relacijama impresivna participacija žena u kadrovskoj strukturi zapravo samo puka scenografija u predstavi u kojoj su i režiser i pisac scenarija i scenograf, ukratko, sve i svja, jedan jedini, isti čovek, a u kojoj pomenute žene a sa njima, posledično, i bezmalo svi ostali relevantni faktori više čak i ne liče na glumce, čak ni na šmirante, već na marionete u farsi u nekom pozorištu lutaka.
Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
