Piše Vesna Rakić Vodinelić: ŽENA JE ČOVEK



Piše: Vesna Rakić Vodinelić, tekst za Peščanik.net, 12.11.2020.

Dosta! Dosta vas je više, i to sa svih strana – degenerisane vlasti, nesnađene opozicije, svih žena i muškaraca koji se zgražavaju nad rečima lica zvanog Aca Lukas o novinarki Žaklini Tatalović.

Zašto se biranim, jakim rečima čudite, osuđujete i zgražavate povodom Lukasa? Šta ste očekivali od njega u plagijatorskom otpadu pod nazivom „Hit tvit“? I, uopšte, van smeća bilo koje vrste i porekla? Ako dotičnog izvan toga uopšte ima.

Zašto nasedate na Vučićeve mantre o nekom posebnom zaštićenom položaju žena? On će čuvati nas žene, po cenu da nas drži u negovanom, mirisnom toru. I to iz čiste zahvalnosti. Zato što su neke hrabre žene oterale fašistu ovdašnjeg sa stepenica Skupštine Beograda. Zato što, po njegovim tvrdnjama, žene glasaju za Partiju težeći sigurnosti pod njegovim okriljem. Predsednik je prvo umiljato poželeo, a potom sladostrasno prebrojavao ženska grla u Vladi. Zašto ne protestujemo protiv prebrojavanja grla kao takvog?

Zašto pozivate žene da se ne dele? Tražite da se žene iz vlasti i opozicije drže zajedno, zato što su žene? Zašto to isto ne tražite od muškaraca? Pa mi smo već podeljene na bogate i siromašne, na korisnice vlasti i one koje pružaju otpor, na žene radnice i biznis žene, na moćne i nemoćne. Kao i čitavo društvo svuda, zavisno i nezavisno od roda. Ima nas (tu sam) kojima je stalo da se odelimo od Gordane Uzelac, na primer. Neću s njom, hoću sa Ženama u crnom. Neću da budem grlo u jednorodnom ženskom toru, bez obzira ko me na to poziva.

Zašto se čudimo nedostojnima Ćirjakoviću i Šapiću? Tek sad smo primetili? Njihovo držanje nije baš nikakvo iznenađenje. Da ne govorim o Verici Bradić. Koja je žena. I uprkos tome, nemam potrebu da se solidarišem sa njom. Niti kafu da popijem.

Dajte priliku Žaklini Tatalović da javno i lično digne svoju pametnu, lepu i hrabru glavu pred ništavilom. Koje verno odražava tzv. Aca Lukas. Ume ona to sama bolje od nas. Ne treba njoj ničiji patronizirajući niti posrednički ton ili reč. Ona je punoletan čovek. Kao i svi takvi ima potpunu poslovnu sposobnost. Ona svoju sposobnost praktikuje na terenu bolje nego oni koji je paternalistički uzimaju u zaštitu, demonstrirajući epistolarne ili retoričke sposobnosti zaštitničkim rečima. Kad čujete nju, oglasite se. Van toga, dovoljna je solidarnost, obična ljudska, a ne nadri-analiza. Ne malograđanština da niko ne sme tako da se ponaša prema ženi, štaviše, neki kažu „dami“. Ta nismo u WC-u, gde opravdano postoje različite kabine za dame i gospodu. Ili smo baš tamo, samo mi je nekako promaklo.

Niko ne sme da bude Lukas prema bilo kome – ženi, muškarcu, detetu. Čak ni prema životinji.

Patroniziranjem niko neće biti zaštićen. Jer, to je samo jedan oblik mentalnog nipodaštavanja. Kao da su rekli: Teže nam je nego vama, Žaklina! Zar ne vidite kako vas viteški i neustrašivo, takoreći estradno branimo. Zato što ste žena. I samim tim u rezervatu posebno štićenih bića.