NEADEKVATNE MERE U DRAMATIČNOJ SITUACIJI
Kad premijerka razmisli
U Srbiji se trenutno odigrava isti scenario kao nedavno u Hrvatskoj, kada je jedna njihova lekarka, iznervirana nedostatkom medicinskog osoblja, pozvala sve koji su gledali prvih pet sezona serije „Uvod u anatomiju“, da se jave na smenu u kovid-bolnici. Ali, tamo nije organizovana sahrana patrijarha
Baš nam je lepo išlo tokom trećeg talasa dok je Vlada poštovala jedino savet sada već bivšeg, mada odlikovanog, člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića: „Ko Boga vas molim, živite svoj život, pustite korona virus da živi svoj.“ Zabavili smo se i bančili više nego iko u Evropi, napravili zavidan promet vlasnicima kladionica i splavova i mogli tako da nastavimo u beskraj, da virus nije - krajnje nevaspitano i mimo dogovora sa naprednjačkom vlašću - odlučio da svoj život živi na naš račun i da nam ubija bar 30 građana dnevno. S obzirom na to da se pokazalo da prozvani Bog, baš kao i virus, nije na našoj strani, oglasila se neodlikovana ali i dalje aktivna članica Kriznog štaba dr Darija Kisić Tepavčević i dala nam ponudu koja se ne odbija: „Svaka porodica sada treba da bude svoj krizni štab koji određuje šta je najbolje za sve njene članove.“
Odlično, to bar nije teško, naročito ne za one porodice koje ni noćni klub ni celivanje mrtvačkog kovčega ne bi menjale za respirator. Recimo: „Naša porodica donosi odluku da će nam deca od sutra pohađati onlajn nastavu i tako čuvati svoje zdravlje ali i zdravlje nastavnog kadra, da će nam roditelje kod kuće pregledati patronažna ekipa da se ne bi zarazili u Domu zdravlja, da će u našoj zgradi biti uvek prisutan komunalni policajac koji će voditi računa da komšije nose maske dok šetaju hodnicima i da će nam na mobilni redovno stizati obaveštenje kada se u našem bliskom okruženju pojave potencijalni nosioci virusa ili neko od onih koji su uvereni da kašičica za pričest ne prenosi zarazu...“
I šta sad da radimo sa tim odlukama? Po svemu sudeći ništa, jer dr Kisić Tepavčević nije imala u vidu takav krizni štab, već više neki nalik onom u kom ona sedi: umne glave sa mnogo diploma iz epidemiologije, imunologije i virusologije zakažu hitnu sednicu za 12. novembar, u danu kada se broj zaraženih popeo na 3.341, da bi doneli novi set mera, a premijerka im lakonski odgovori „da će razmisliti“. Ili, te iste umne glave zakažu novu hitnu sednicu za 20. novembar (tada je broj zvanično zaraženih skoro dupliran i iznosio je 6.254), a premijerka im odgovori – pa, nešto od toga može, ali tek za tri dana jer nam je u planu veliko kršenje već postojećih epidemioloških mera zbog sahrane patrijarha. I neće biti baš tako kao što je struka zamislila, da bi se ipak znalo ko je glavni. Recimo, stručni deo Kriznog štaba je tražio da svi prodajni objekti ograniče radno vreme do 17 sati, imunolog Srđa Janković je na javnom servisu obelodanio da ima uverenje „da će mere u potpunosti biti donete kako su predložene“, a politički deo je uzvratio – e neće baš sve i neće do 17 već do 18 časova, utata.
Prikrivenu poruku dr Kisić Tepavčević – sada se sami spasavajte kako znate i umete, ovoga puta ne može da zaseni vlasti omiljena mantra – epidemija je svuda, a mi smo jedni od najboljih u Evropi. Ne, nismo ni najbolji, ni među najboljima (za poslednje dve nedelje procenat pozitivnosti u Srbiji se povećao za 151 odsto, dok je, recimo, u Francuskoj pao za 19 odsto), samo smo imali više vremena da se pripremimo za novi talas od ostatka Evrope. I tu šansu nismo iskoristili, već smo se doveli u situaciju da se u Areni više ne nalazi nijedno slobodno kiseonično mesto i da se pacijenti iz Beograda upućuju širom Srbije, a da pre toga nismo uradili ni osnovno – izolovali Beograd kao epicentar zaraze i onemogućili da pre pacijenata pošaljemo i virus u manje sredine. I teško da nam tu može pomoći izgradnja kovid-bolnice u Batajnici ili Kruševcu (služi samo da bi se ministar Lončar još malo uvlačio Vučiću rečima da je to mogao da uradi samo on posle Si Đinpinga) s obzirom na to da bi trebalo da se izgradi do 1. decembra, da se potom obezbedi osoblje koje nemamo, a da su nam mesta za pacijente bila potrebna juče. I da su ona mogla da se obezbede u kapacitetima koje već posedujemo, za manji novac i brže, s obzirom na to da ionako gotovo niko bez kovida ne može da se leči.
Autor: SANDRA PETRUŠIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 26.11.2020.
