Zbog alarmiranja javnosti da rukovodstvo novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ne dozvoljava svojim istraživačima da učestvuju u projektima koja se finansiraju iz domaćih i međunarodnih fondova, viši naučni saradnik Živko Ćurčić dobio je otkaz u toj ustanovi. Zajedno sa još jednim kolegom podneo je tužbu za mobing, a zbog otkaza najavljuje još jednu.
Kroz vrata Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naučnici u poslednje vreme prolaze željom da se tu više nikada ne vrate. Ponašanje rukovodstva postalo je neizdrživo, priča, sada bivši, viši naučni saradnik Živko Ćurčić.
Do nedavno, on je vodio centar za istraživanje šećerne repe, koji se sada gasi. Prvi je otkrio uzročnika truleži korena te biljke, što je problem koji se u našem regionu javlja od 1960. godine. Dodaje i da im je rad bio priznat u svetskim naučnim časopisima.
"I uspeli smo da se povežemo sa privredom, gde je čak došlo i do te ponude, čuvene, industrije šećera 'Sunoko', vezano za rešenje problema truleži, koji smo eto mi prvi u svetu otkrili prošle godine", navodi Ćurčić.
Planirali su, kaže, da se naredne godine sa kolegama iz Beograda bave i epidemiologijom bolesti šećerne repe.
"Mi smo želeli da predložimo taj projekat Fondu za nauku, međutim, meni nije dozvoljeno da učestvujem u tome", naveo je on.
Zbog toga se prvo obratio upravi Instituta, pa Ministarstvu prosvete, a onda i medijima. Tada ga je sačekalo upozorenje, pa i otkaz. Otkrivanje poslovne tajne razlog je za ovaj postupak, stoji u upozorenju u koje je Sindikat nauke imao uvid.
"Sva ta mesta su bila prilično opšta i ako vi to tako sve u Institutu po svojim pravnim aktima definišete kao poslovnu tajnu, zaposleni prosto ne zna šta je prekršio. Znači tu bi moglo da bude sve što se radi u Institutu poslovna tajna", smatra Đurđica Jovović, iz Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti.
Ova naučna ustanova do skoro je služila za primer drugima, naglašava Jovović. Čudno joj je što sada gase program za istraživanje šećerne repe, koji postoji 60 godina. Objašnjava da je za to bila potrebna i saglasnost Upravnog odbora, a ne samo odluka direktorke.
"A da bi dobila saglasnost UO, ona je morala vrlo detaljno da predstavi svoj finansijski izveštaj, da se vidi zbog čega je došlo do smanjenja interesovanja odnosno nerentabilnosti za istraživanja u toj oblasti". istakla je Jovović.
"S obzirom na to da su ugašena istraživanja na šećeroj repi, rukovodstvo želi da iseče opremu koja je instalirana 1984. godine. Jedina takvog tipa u državnom vlasništvu", upozorava Ćurčić.
Zašto je novosadski Institut odlučio da je se odrekne, zabrani naučnicima učešće u projektima i Ćurčiću da otkaz, objašnjenja iz uprave za sada nema. Te informacije tražio je i Sindikat, a kao mogućnost ostaje i zahtev Ministarstvu da toj ustanovi pošalju internu reviziju.
Izvor: N1 Beograd
