Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN''
Nije problem što je lažnu naslovnu NIN-a objavio politički analitičar blizak SNS-u, već što je to uradio član UO RTS-a. Ali, ne plašim se ja za njega, on je sigurno vernik – veruje u ono što radi i zna zašto to radi
Neverovatno. Kakvi to ljudi, u subotu, dok patrijarh srpski Irinej nije ni bio sahranjen, prave i na društvenim mrežama objavljuju lažnu naslovnu stranu NIN-a, na kojoj piše: „Mi smo izabrali svog patrijarha“, sa fotografijama ljudi čija imena neću da pominjem, jer nisu oni krivi za to što je nečiji bolesni um smislio. Još je gore što taj koji je to uradio verovatno za sebe misli da je vernik, bezgrešan… Lično ne znam nikoga ko bar jednom nešto nije pogrešio. Zato i neću da verujem da je to uradio po nečijem nalogu. Radije ću da mislim, makar bio u zabludi, da se nekom „samostalnom strelcu“, eto, ovo učinilo kao zgodna prilika da opljuje jedan od magazina, zbog kojeg predsednica Vlade ne voli četvrtak, a mnogo nervira još neke ljude u vrhu vlasti.
Na lažnoj naslovnoj su i fotografije pojedinaca koji nikad nisu bili na pravoj naslovnoj NIN-a, čak i oni sa kojima nikada nismo uradili intervju, niti objavili njihov autorski članak. Za jednog od njih je predsednik Srbije pre godinu i po aludirao da je „namestio“ da u NIN-u izađe tekst o njegovom bratu, „da je sve to dogovorio Đilasov kum kod svog kuma“. U to vreme nisam imao pojma na koga misli, ali sam se raspitao, jer me je baš interesovalo ko uređuje novine čiji sam glavni i odgovorni urednik.
Tog „kuma kumovog kuma“ sam prvi – a ako me sećanje dobro služi i jedini - put u životu, na nekoliko minuta, i ne nasamo, video posle jedne od tribina Nije filozofski ćutati. Taj „kum kumovog kuma“, dakle, uređuje NIN isto kao i tajkuni, o kojima predsednik često priča, iako zna da je NIN jedan od retkih medija o čijoj vlasničkoj strukturi ne mora da se raspituje kod direktora BIA, Bratislava Gašića, jer sve može da vidi na sajtu APR-a.
Neko se sa lažnom naslovnom baš dobro zaigrao. Samo što to nije bilo vreme za takvu podmetačinu. Ako je ikada vreme da se bezočno manipuliše. Ili smo već na sve oguglali, jer i ovdašnji političari i zvaničnici do sopstvene reči drže manje nego do lanjskog snega. Ih, kad bi samo mogli da izdejstvuju da netragom nestanu bar neke rečenice koje su izgovorili pre pet, 10, 15 ili 20 godina.
Okolo, naokolo i dođosmo do sredine. U centru lažne naslovne je najveća fotografija čoveka koji je očito bio glavna meta. Što bi rekao Ljubiša Trgovčević, javlja mi se da je zbog njega sve i urađeno, a da je NIN samo kolateralna šteta. Čak i ako je tako, ko god da je to uradio, mogao je da sačeka bar nekoliko dana, da u tišini sahrane patrijarha. Ovog teksta sigurno ne bi bilo da lažnu naslovnu na Tviteru nije podelio i Branko Radun, politički analitičar, česti gost televizija sa nacionalnom frekvencijom, što bi trebalo da podrazumeva da to nije uradio iz nehata. Uostalom, u biografiji mu stoji da je nekoliko godina, do 2012, radio kao arhivator i novinar u NIS-u. Zato sam i uveren da je znao da objavljuje falsifikat. Lažnu vest. I ne bih reagovao da je to uradio politički analitičar Radun, za koga NUNS i NDNV na sajtu UNS-a navode da je „izuzetno blizak SNS-u“. Ali, ne mogu da prećutim Radunu koji je već četiri godine član UO RTS-a, medijskog javnog servisa, „našeg prava da znamo sve“. Radunu, koji je samo nekoliko sati kasnije, kod Predraga Sarape, na Pinku, skrušeno govorio o preminulom patrijarhu, da bi u 7.30 izjavio da su ljudi koji su protiv SPC „slavili smrt patrijarha, jer ne podnose SPC“ i da je to „ružna pojava koju je teško razumeti“. Bogami, još je teže razumeti velikog vernika Raduna. Pa zar laž ne spada u greh? Ili objava lažne naslovne nije laž? Ili…
Ali, ne plašim se ja za Raduna. On je svakako veliki vernik - veruje u ono što radi. I zna zašto to radi. Zato je ponovo kandidat za člana UO RTS-a. I zato ovaj istoričar po obrazovanju radi kao tehničar održavanja u IT sektoru subotičke bolnice. I ne sumnjam da je i on dobio povišicu od 10 odsto, kao i zdravstveni radnici koji se bore sa kovidom-19.
S druge strane, sve je to ništa u odnosu na ono što su mediji radili poslednjih nedelju dana. Pokazali smo kao profesija da za novinarstvo u Srbiji nema dna. Kako drugačije objasniti to što su, u borbi za „klik“ više, neki portali najpre objavili, pa brže-bolje povukli vest o smrti patrijarha. Još gore je što se sve to dešavalo i posle smrti mitropolita Amfilohija. I kako je moguće da vest o smrti patrijarha pre SPC zvanično na svom instagram-nalogu objavi predsednik države? Pa, je li to mesto za takvu vest? Zar nama jedna nesreća nikada nije dovoljna?
