Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 6.11.2020.
Negde na Vračaru, novi ministar policije ima svoga bricu. Dobro, neka to bude frizer, čovek koji je izučio zanat da se bavi oblikom glave svojih mušterija. Ima čast da mu pod makaze i žilet dolazi Aleksandar Vulin lično, čovek koji voli da izgleda kao pripadnik specijalnih vojnih ili policijskih odreda. Pa ga tako i šišaju.
Izlazeći iz salona gde su ga udesili tačno kako je želeo, neki građanin ga je uškljocao svojim relativno pametnim telefonom. Javno mesto, prometna ulica, prolaze ljudi. Građanin je primetio odnekud poznatu fizionomiju. Aha, vidi Vulin! I to bez maske. Da je bilo maske, ko zna da li bi znao ko je pod njom. Uostalom građanin nije mogao da odoli. Ulica je njegova, zašto da ne napravi nekoliko istorijskih slika, jedan Vulin kao običan čovek koji izlazi iz berbernice. Živo biće posle šišanja.
Ali, Vulin je lice pod zaštitom koje nije štitilo svoje lice maskom. Možda mu to i ne treba, kad ga neprekidno čuvaju jake policijske snage.
Ministar je, uostalom, najveća dragocenost policije.
Ali, od čega to policija štiti Vulina?
Pa, od svega. Čuva ga od građana koji plaćaju policiju da bi čuvala njihov mir i spokoj. Tako čuvanog, poveli su ga na Vračar da se udesi, pazili da ga ne opazi neki obožavalac koji bi pritrčao da uzme autogram, ili da sa uglednim članom vlade napravi selfi, na primer.
Zašto se policija uopšte boji za Vulinovu bezbednost? Ministar je sluga građana, trebalo bi da bude slobodan pred svojim gospodarima, neće oni njemu ništa.
Građanin, koji je vršio nedozvoljenu radnju slikanjem jednog ministra, nije ostao nezapažen. Nije Vulin penzioner koji čeka red u pošti, ili baba na pijaci koja opipava paprike za turšiju. Zabranjeno je slikanje iz bezbednosnih razloga. Tako stvari stoje sa licima pod zaštitom. Ali, kako bi građanin, koji je poželeo da u svojoj galeriji fotografija ima tako egzotičnu stvar kao što je ministar Vulin, ugrozio objekat prema kome je usmerio svoj relativno pametni telefon?
Tako što ima fotoaparata koji mogu da pucaju, iako telefon nije fotoaparat. Mada, nikad se ne zna, ne mogu se lako otkriti putevi policijske logike. Izgled ministra posle šišanja jeste državna tajna i ona se ne pokazuje pred građanima, niti oni smeju to da otkrivaju sami. Bio je bez maske, pa šta? Maske su samo za one kojima ljutito preti rezervni potpukovnik Kon, policajac u duši, zaludni borac protiv nečega što mu nimalo nije jasno.
Ko je prijavio građanina da je neovlašćeno uslikao ministra?
Izgleda da je to učinio ministar lično svojim kratkovidim okom, koje mu nije dopustilo da se patriotski bori u ratovima za Veliku Srbiju. Bio je nesposoban da drži pušku, niti da nišani. Nije, kaže, video ništa, bio je slabovid kao šišmiš, kako takav da nišani!
Progledao je tek kad je ušao u vladu. I sada je oštrooki narodni policajac koji vidi sve koji njega ili državu ugrožavaju pogledom, a ne mora da vidi ništa drugo.
Odmah je na građanina koji ga je napao relativno pametnim modernim telefonom, poslao impresivne snage. Čitav jedan odred opkolio je zgradu u kojoj živi čovek opasnih namera, jer je ugrozio ugled, mir, spokoj, slobodu a možda i život ministra sile.
Čuo se bat teških cokula po stepeništu osvojene zgrade. Organi reda pod komandom štićenog lica, udarali su na sva vrata, ne znajući tačno iza kojih se nalazi zločinac koga traže. No, ipak su ga pronašli.
Tražili su mu ličnu kartu, pokušali su da uđu u stan. Nisu imali nalog za pretres, a lagali su da jesu. Građanin ih nije pustio da uđu. Rekli su mu da u hodniku mogu da ostanu dok je potrebno, pa će ga uhvatiti kad izađe. Ili da izbriše sliku lica pod zaštitom i da ih uveri da je to učinio. Ili da to oni urade sami.
Pri izdavanju zadatka, ministar je upozorio svoje čuvare „da onoga ne muštraju baš mnogo“.
Iz ministarstva je saopšteno da je lice koje je napalo ministra od ranije poznato policiji, i da je protiv njega podneto nekoliko prekršajnih i krivičnih prijava. I da je najnovije delo snimanja štićenog lica u nedostojnoj pozi izlaženja iz berbernice bez maske, počinilo u toku korišćenja pogodnosti opšte uslovne slobode.
