Stefan Šparavalo, tekst za Peščanik.net, 2.11.2020.
Posle više najava u medijima, a zvanično i nakon sednice Glavnog odbora Srpske napredne stranke, saznali smo da će Ratko Dmitrović dospeti na čelo novoformiranog Ministarstva za demografiju, brigu o porodici i deci. Izglasavanjem u novoj Vladi Republike Srbije on je zvanično i stupio na tu poziciju.
Ovu vest smo primili sa krajnjim zaprepašćenjem i nevericom.
Ne samo što nam nije jasno čime se tačno gospodin Dmitrović kvalifikovao za ovu poziciju, već smo izuzetno zabrinuti kako će osvedočeni homofob i seksista vršiti ovu visoku državnu funkciju.
U moru problematičnih izjava Dmitrovića izdvajamo onu u kojoj on zajednice sa istopolnim roditeljima naziva „porodicama“ (pod znacima navoda) – govoreći da ne zna kako će tu deca izgraditi identitet, da mu „nije jasno“ čime se to ljudi na Paradi ponosa ponose, ali i da „nije video izrazito lepu ženu među feministkinjama“.
U javnoj sferi se posebno istakao i na društvenim mrežama, i to najpre Tviteru, gde je potpirivao međunacionalnu mržnju i osnaživao u našem društvu već dovoljno ukorenjenu homofobiju, a takođe je i proganjao novinarke, ponižavao aktivistkinje za ženska prava i ostale koji se bore za prava marginalizovanih grupa.
Vodeći se pretpostavkom da je predsednica Vlade Ana Brnabić, koja je inače i sama roditeljka u istopolnoj zajednici, propustila da o ovako važnoj temi razgovarala sa Dmitrovićem kada ga je kao mandatarka i predložila za ministra – želimo da poručimo da su deca LGBT+ osoba godinama bila predmet brojnih studija, i da je sama Američka akademija pedijatara 2013. zaključila da ne postoji kauzalni odnos između dečjeg blagostanja i seksualne orijentacije roditelja. Nijedno relevantno naučno ispitivanje nije pokazalo da se deca roditelja istog pola razlikuju u smislu emotivnog funkcionisanja, rodnih uloga, učenja i usvajanja gradiva.
U Srbiji se već preko sedam godina nije dogodila nijedna značajnija zakonska promena kojom se teži unapređenju položaja LGBT+ osoba, niti je napravljen korak ka bilo kakvom obliku zakonske jednakosti i pravnog prepoznavanja istopolnih parova.
Godinama aktivistkinje i aktivisti apeluju, organizuju kampanje, šetaju i kucaju na vrata institucija – ali bez većeg razumevanja i izražene volje da se bilo šta promeni nabolje.
Izbor ljudi poput Ratka Dmitrovića na najviše pozicije izvršne vlasti vidimo kao korak unazad u borbi za jednakost naših građanki i građana, i kao još jedan u nizu udaraca na marginalizovane grupe u Republici Srbiji.
