Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 8.10.2020.
Mnogi zameraju predsedniku što je toliko odugovlačio sa izborom mandatara, ali moramo imati razumevanja - pritisnut je obavezama i mora da radi sa onim što ima. Zamislite sebe da morate da birate između Stefanovića, Martinovića, Malog... Ceđenje suve drenovine, a vode niotkuda. Zato se učitelj odlučio za Anu Brnabić kao svog najboljeg učenika
Čitavih 106 dana smo čekali, ali se isplatilo! Srbija je dobila novu premijerku! Ajde, Srbijo, pa neka je sa srećom! Ne stvarno, neka je sa srećom. Trebaće nam.
Bilo je teško. Podneli smo mnoge žrtve, čak i bukvalno. Organizovali smo izbore usred korone. Bilo je neizvesno. Od tog 21. juna pa sve do 5. oktobra, pekli smo se na tihoj vatri - da, čak i oni koji nisu uspeli da odu na more - iščekivali, pitali se svakodnevno ko će to biti, bukvalno nismo mogli da spavamo noćima se pitajući samo jedno: ko će biti novi premijer?
U sistemu kao što je naš, u kojem glavnu reč vodi vlada, logično je da nas sve zanima da saznamo ko će biti njen predsednik. Od toga zavise političke odluke od kojih zavise životi svih nas, a one su mesecima bile na čekanju.
Mnogi zameraju predsedniku Republike što je toliko odugovlačio sa izborom mandatara za sastav nove vlade, ali moramo imati razumevanja. On je čovek pritisnut obavezama, a pritom mora da radi sa onim što ima. A nema baš bogzna šta. Zamislite samo sebe na njegovom mestu, da morate da birate budućeg premijera među kadrovima kao što su Stefanović, Martinović ili Siniša Mali. Ceđenje suve drenovine, a vode niotkuda.
Morate vagati dugo i pažljivo, jer od te osobe će mnogo zavisiti u naredne četiri godine. Dobro, ‘ajde da se nađemo na dve, ako bude nekih vanrednih izbora, nikad se ne zna. To je osoba od koje se očekuje zaista dosta. Ta osoba mora biti spremna u pola dana i pola noći da klimne glavom i kaže: „U redu, šefe“. Ta osoba mora da bude spremna da apsolutno nikad ne preispituje ono što vi kažete. Ako ujutru u sedam sati kažete „sada je ponoć“, ona mora bespogovorno da kaže: „Tako je, šefe. Vaša pronicljivost i moć razmišljanja izvan okvira su neverovatne!“ Ta osoba mora da smesta realizuje svaki zadatak koji joj zadate. Mora da se toliko saživi sa vama i postane toliko lojalna da prosto počne da zvuči kao vi. Vaše misli moraju da budu njene misli, vaši govori moraju da budu njeni govori. Ta osoba mora da bude Ana Brnabić.
U prethodne četiri godine dokazala je da može. Krenula je trapavo i nije se baš snalazila. Bila je zbunjena i prva polovina mandata uglavnom joj je prošla u pokušajima da završi započete rečenice. Ali onda se nešto desilo. Ana se oslobodila. Ana se promenila. Ana je naučena. Ana je učlanjena. Ana se transformisala. Postala je najbolji učenik svog učitelja.
Kao takva, u uslovima kada njen šef nije ni mogao da bira previše, postala je nova-stara premijerka. Napetost je najzad okončana i sada svi možemo da se vratimo na svoje radne zadatke. Pobedili smo Albance u Vašingtonu, nabavljamo dronove iz Turske, ekonomija nam je jača nego ikad, a dobićemo i dva nova ministarstva, između ostalog i ono koje će se baviti društvenim dijalogom. Sva sreća pa ministarstvo za unutrašnji monolog već imamo. Šta čovek da poželi više?
