Srbija, u očima Ane Brnabić, to je predsednik, sa svojim pratećim vokalima, od kojih je ona samo jedan. Onaj vokal koji najviše zavisi od predsednika, koji mu se u svemu pokorava
Odgovarajući na pitanja o poslovanju Jovanjice, transakcijama koje se odvijaju oko zemljišta u Vojvodini i mogućoj ulozi Andreja Vučića u tim poslovima – Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije u intervjuu NIN-u odgovorila je: „Prikupljamo dokumentaciju o bivšim kombinatima u Vojvodini. Ko god dođe od vojvođanskih paora svi govore da je Andrej glavni u kupovini zemljišta i da sve ide preko njega. Mi to još nismo dokumentovali. Institucije odbijaju da sarađuju, ne daju nam dokumente i to ukazuje na potpuni izostanak borbe protiv korupcije od strane vlasti u korist otvorene sistemske pljačke.“
Šta bi se dogodilo nakon ovog slučaja da smo recimo… Švajcarska, za NIN govori Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Vučić je bio vaš student?
Svaki autokrata je bio nečiji student ili đak u mladosti. Dok god nekog poučavate ne postavljate sebi pitanja o budućnosti. Posle okončanih studija prava, Vučić nije imao nikakvo profesionalno pravničko iskustvo. Ono što je radio i radi nema veze sa studijama prava. Iako je bio solidan student, nije usvojio ništa od temelja i inherentnih vrednosti prava: da čuva društveni mir, poštuje ljudska prava, ne krši princip podele vlasti, koji je jedan od pravnih temelja liberalne demokratije. I mnogo toga drugog.
Ako je napad premijerke na Jelisavetu Vasilić bio puki čin poltronstva, koliko opasnim smatrate napad predsednika na članicu Saveta za borbu protiv korupcije, po nju lično, demokratiju u Srbiji, Ustav i institucije?
Napad predsednika Republike na koleginicu Jelisavetu Vasilić pripada ratobornom i osionom arsenalu predsednikovih uobičajenih reakcija na sve koje doživljava kao protivnike, zapravo neprijatelje. On ne polemiše, on napada lično, ne argumentima, već neproverenim, na licu mesta improvizovanim prebacivanjima ad personam. Ništa od njega nismo čuli o suštini stvari, o tvrdnji Jelisavete Vasilić da nadležne institucije u ovoj zemlji odbijaju da odgovore na pitanja Saveta za borbu protiv korupcije, koji je, bar formalno, telo Vlade. Svugde gde korupcija cveta je tako, te je ispravna konstatacija članice Saveta da pasivnost nadležnih institucija onemogućava efikasnu borbu protiv korupcije. Dodala bih da ovakav stav institucija pomaže neskrivenom bujanju korupcije pred očima građana Srbije. Takođe, predsednik, navodno svih građana, iz svog vidokruga potpuno eliminiše i inače zapostavljene poljoprivrednike, vojvođanske paore. On, očigledno, smatra da nije njihov predsednik.
Na tu konstataciju Jelisavete Vasilić, koju ste naveli, a koja jeste deo nadležnosti Saveta, predsednik je imao samo toliko da u jednoj zbrkanoj i nedovršenoj rečenici, pominjući njenu ćerku, ustvrdi da se njen zet bavi kriminalom. Isto kao institucije koje pominje Vasilić, i predsednik odbija da se bavi suštinom stvari - korupcijom.
Tehnička premijerka napada Jelisavetu Vasilić, objašnjavajući da Vasilić zapravo napada predsednika, time što pominje njegovog brata. Njen napad je, takođe, u okviru metoda komunikacije na koje smo navikli kao na Pavlovljev refleks. Što god da se kaže o bilo kom članu predsednikove porodice, a ovde je bilo rečeno samo toliko da se dokumentacija ne može prikupiti, jer nadležni organi odbijaju da je predaju Savetu, to je napad na predsednika, a time i na Srbiju. Srbija, u očima Ane Brnabić, to je predsednik, sa svojim pratećim vokalima, od kojih je ona samo jedan. Onaj vokal koji najviše zavisi od predsednika, koji mu se u svemu pokorava, ne razumevajući sve vreme, ili pak razumevajući odlično, da ona, a ne predsednik, treba da vodi Vladu. Njena reakcija je samo odjek njegove, sa nešto više loše povezanih reči. Tako je u autokratijama.
Autor: TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 8.10.2020.
