MAJA GOJKOVIĆ KONAČNO DOČEKALA ONO ŠTO JE DUGO PRIŽELJKIVALA
Od vojvotkinje do gospođe ministarke
Fotelju je nasledila od Vladana Vukosavljevića, koji je poslednji radni dan iskoristio kako bi se još jednim saopštenjem obračunao sa neprijateljima, „Vremenom“ i NIN-om. Hoće li nova ministarka promeniti staru praksu
Odlazak Vladana Vukosavljevića sa mesta ministra kulture i informisanja obeležio je rat saopštenjima na račun umetničkih, medijskih, pa čak i organizacija psihologa i psihijatara, ustalih u odbranu dostojanstva građana, a protiv njihovog prostačkog vređanja sa najvišeg političkog nivoa. Setimo se: grafički eksplicitnu kritiku društva kroz izložbu stripa grupe Momci u Staroj kapetaniji u Zemunu, Ministarstvo je izjednačilo sa upadom desničara u galeriju, uz prskanje suzavcem i cepanje radova, na šta su pomenuta udruženja reagovala, a organ uprave kulturom rafalno uzvraćao. Finalni udarac Vukosavljević je u oproštajnom pismu lično zadao NIN-u i Vremenu, zbog „besramnih napada“, upirući prstom u pojedine novinare da su „Zagrepčani duhom i shvatanjem sveta“. Ranije je to bila omiljena interesna sfera i nove ministarke, Maje Gojković. O veštini njenog preoblačenja u razne dresove, radikalne, Ujedinjenih regiona, Nove stranke, naprednjačke, već je dovoljno pisano, kao i o tome da je njeno upravljanje Novim Sadom gradsku kasu olakšalo za dva i po miliona evra zbog kršenja ugovora sa ATP Vojvodinom o izgradnji nove Glavne autobuske stanice. Zna se i da je branila prvooptuženog Alena Selimovića u aferi Bodrum i bila pravna savetnica Vojislava Šešelja tokom haškog procesa.
Nije tajna ni da ju je Šešelj javno hvalio kao veoma angažovanu na ratištima u BiH i Hrvatskoj, spremnu da preleti Dunav i sleti u Slavoniju, „ako bi nešto zatrebalo dobrovoljcima“. Zbog toga zamalo da postane druga žena – četnički vojvoda. Nije bila lenja ni da „pozdravi brzu akciju Vojske RS“, nekoliko dana pre pokolja u Srebrenici, kako su izveštavala javna glasila.
Kao predsednica Narodne skupštine morala je da se dokazuje predsedniku Srbije jer je 2008. odbila da uđe u njegov tim, pogrešno proračunavši budući rejting SNS. Osim revnosnog održavanja skupštinskog reda, uključila se u borbu protiv najveće pretnje našem narodu kao predsednica UO Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.
Autor: DRAGANA NIKOLETIĆ
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 29.10.2020.
