Smisao za humor podrazumeva sposobnost da čovek prihvati kritiku na svoj račun. Ljudi koji su sada na vlasti tu sposobnost nemaju. Oni umeju da se rugaju, da prepoznaju slabije od sebe, one koji ne mogu ni da odgovore, i onda im prikače metu. Ali, to nije pitanje humora, već moći
Uutorak 13. oktobra, grupa maskiranih ljudi upala je u zemunsku galeriju Stara Kapetanija gde je bacila suzavac i pocepala radove izložene u okviru izložbe Novo doba, koja je, pak, deo istoimenog festivala stripa, jedanaestog po redu. Bez originalnih printova, starih i po četvrt veka, ostalo je pet umetnika koji su svojevremeno činili neformalnu grupu „Momci“. Među njima je i Marko Somborac čiji su satirični stripovi dugi niz godina prisutni u srpskim domaćinstvima, budući da izlaze u Blicu.
Sve je počelo deljenjem fotografija nekoliko radova izvučenih iz konteksta po društvenim mrežama, gde su reakcije, jednako van konteksta, kao u lavini ujedinile nekoliko savremenih teorija zavere – poglavito onih o satanizmu, pedofiliji i nekrofiliji. „Od jedne izložbe koja je trebalo da bude retrospektiva petnaestoro stvaralaca i koja je trebalo da se na tome završi, na kraju će ispasti nešto mnogo više. Ko god da je odgovoran, napravio nam je reklamu. ’Kenjkavac’ je kao jedna od spornih ilustracija izašla iz galerijskog prostora i ušla u tiraže dnevnih novina od 100.000 primeraka“, kaže Somborac za NIN.
Međutim, ne može se reći da mu medijska pažnja naročito prija – osim brutalnih saopštenja Ministarstva kulture u kojima su autori označeni kao „devijantni“, Somborac sada odgovara na toliko poziva i poruka da bezmalo i ne stiže da se bavi onim u čemu se najbolje snalazi – crtanjem. Povrh svega, u situaciji je da se pravda. „Ako je jasno naznačeno da je reč o crnohumornom viđenju tog crnog vremena, ne vidim zašto bi se bilo ko bilo čime zgražavao, a kamoli uništavao radove“, dodaje on.
Tri dana nakon incidenta, policija je uhapsila petoricu osumnjičenih, od ukupno petnaestak izgrednika. Tri maloletnika i dva punoletnika s mnogo volje da se, naručeno ili manipulisano, unište radovi koji posredno svedoče o vremenu tokom kojeg takoreći nisu bili ni rođeni. Ovi stariji osumnjičeni, od 35 i 19 godina, priznali su krivicu i osuđeni su na uslovne kazne zatvora. Dobar mizanscen za preimenovanje izložbe u Zadnje doba.
Kako ste se osećali kada ste primili poziv i otišli u galeriju čiji je pod bio prekriven pocepanim radovima?
To je imalo svoju predigru. Stizale su neke pretnje smrću i mislili smo da će na tome stati, ali smo svejedno prijavili policiji. Stanica je tu, blizu galerije. Međutim, pritisci su nastavljeni i onda smo samoinicijativno poslali jednog momka kao obezbeđenje. Ni sat vremena kasnije, saznajemo da je sve iscepano. Kažu – upali, nešto prsnuli, pocepali i otišli. Na kraju ih je jurila dežurna umetnica Anita Bunčić da im objasni da je to umetnost, da se na nju tako ne reaguje. Kontekst radova je u javnosti izostao, sve oko njih je loše protumačeno, mada – i da nije, opet niko nema prava da ih uništava.
Autor: Stefan Slavković
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 22.10.2020.
