Peščanik.net, 26.10.2020.
Zar nisam upravo ove godine naučno dokazao da je svetinja singularia tantum, da nema svetinja onoliko koliko ima naroda, ili koliko ima verskih zajednica, ili država, nego da je svetinja jedna jedina – ljudski život, svaki i svačiji, svuda i uvek. Svi ostali tabui, totemi, mitovi, snoviđenja, priče i usklicanja od kojih rodoljube i istaknute vernike podilaze trnci i zbog kojih im malo malo pa padne mrak na oči, ne čine ih opunomoćenim da prevaspitavaju duše koje oni smatraju posrnulim. Eto, to sam obelodanio ove godine, ali možda je nekoliko meseci premalo da jednostavna istina prodre do stanovništva i da stanovništvo dopre nje: to što nešto smatraš i zoveš svetinjom ne daje ti pravo da kažnjavaš svakoga ko ne misli tako, ne smeš lično ti da ga silom prosvetljuješ.
Ali ne.
Kako se kome učini da je njegova svetinja ugrožena, tako jurne da je silom brani: takozvani Miša Vacić otima mikrofon jer ne dozvoljava da ono što je njegova svetinja (besprekornost plemena iz kojeg je potekao) bude javno preispitivana, huligani poderu sve što u žurbi dohvate na izložbi gde se njihova svetinja našla u neprilici, advokat tuži one koji su u šali pomenuli Svetog Vasilija! Sud ima da uzme u obzir i uvređenost Svetog Vasilija i duševnu bol pobožnog advokata, da te dve pozlede sabere i blagoizrazi u novcu! Umesto da pro bono brani nekog koga evo već drugi režim kinji, pa bio to i Petar Luković, advokat je sudu, u stilu savesnog državno-crkvenog tužioca, dragovoljno pomogao dostavivši kao otežavajuću okolnost to što Sveti Vasilije spada u žive svece (nisam, priznajem, znao da su neki sveci živi i zdravi, a drugi da su pomrli, iako im se imena još crvene po kalendarima). Zašto stavljam u isti niz grupu huligana, nasilnika Vacića koji odabira solo-tačku da se istakne u odbrani svetinje, i čestitog advokata koji osim što veruje u Boga i Svetog Vasilija, veruje u pravičnost našeg pravosuđa i želi, nimalo hrišćanski, da budu kažnjeni oni koji su njegovu svetinju doveli u neprijatan položaj? Stavljam advokata u isti koš, jer drži da mu svet njegovih idola daje pravo da putem suda kazni nekoga ko taj svet drugačije razume, ili ko u svu tu nebesku hijerarhiju ne veruje, i ko se shodno tome drukčije i ophodi.
Sećam se suđenja zbog crkvenog velikodostojnika koga je optuženi nazvao jahačem Apokalipse, mislio sam da će sud reći da tu nema uvrede, jer je Apokalipsa jedna izmišljotina, metafora, da biti učesnikom nečeg nepostojećeg nije ni uvreda, ni počast, jer je Apokalipsa nešto čega nema, ili što još nije stupilo na snagu, ja bih, da sam sudija, rekao da je Apokalipsa dosad neosuđivana, i prema tome nije sudu ni poznata, to četvoročlano jahaštvo nije čak bilo ni sudski gonjeno, pa stoga ne mogu da odmerim koliko bi bilo uvredljivo biti u tome kvartetu.
Najistaknutijim rodoljupcima ne treba ni sud: imaju pravo, dužnost i čast da sami kazne svakog ko ne poštuje svetinje, a svetinjama naš izuzetni, izabrani narod malo je reći obiluje. Svetinje mogu biti šta je kome drago: takozvane porodične vrednosti, sabornost i jednodušje, strahopoštovanje prema crkvenim i državnim velikodostojnicima, pijetet prema kvislinzima, očaranost ratnim zločincima domaćeg porekla; svetinja je državna zastava, koja kroz pet minuta može biti zamenjena drugom, svetinja je, zašto ne, i sam jarbol, Nacionalni stadion, himna, spomenik Velikom županu, književni prvenac odlikovanog pisca Vesića, svetinja je etnički i rasno čista država, Beograd na vodi, prezumpcija večite nevinosti roda serbskago, i ako neko pisne nešto o nekoj od svetinja, a država ne stigne da ga kazni, moraju privrženici osporenog mita (da su Srbi narod koji stalno gine za slobodu zlatnu: nikome nisu nikada učinili ništa nažao, osim naravno okupatoru kad im ovaj u svojoj najboljoj tradiciji pali vekovna ognjišta i hoće da ih zatre) da uzmu pravdu u svoje ruke, a pošto nemaju Palatu pravde, istražni zatvor, ni kazneno-popravne domove, moraju da smesta svojeručno pristupe izvršenju kazne, da otmu mikrofon, da poderu crteže, da razjure izbeglice koje svojim siromaštvom, tamnoputošću i pripadnošću drugoj veri narušavaju lepotu našeg parka, do juče etnički, rasno i verski čistog kao srpska suza.
&
Sveta Matera je još uvek zvanično odvojena od države, koja sebe isto vidi kao svetinju, ali priličan (nepriličan zapravo) broj vernika smatra sebe izuzetnim i jao onome ko prema toj oblasti sazdanoj umnogome od biznisa (crkvinog, crkvenog) i od omasovljenog hobija (verničkog) ne ispoljava dužno i neprestano strahopoštovanje. Ili ako to isto ne oseća prema bezgrešnom narodu i prema narodovim svetinjama. Mi smo Zavetnice! Pa šta!? Ima zaveta i zaveta! Bračni zavet, na primer. Pa ga se bračni zavetnici drže, ili ga pomalo krše, ili ga jedna strani pogazi, ili zavetnici razvrgnu svoj vlastiti zavet, dočim drugi ljudi za taj zavet ne moraju znati: program neke partije, pokreta ili sekte za mene je važan koliko i trgovinski sporazum dveju država, ili bratimljenje gradova!
Ne date Kosovo?! U redu, ne dajte ga! Ali ako se neko zavetovao da će prestonica biti etnički i verski čista, i ako se oštri, javno, da očisti park kod Ekonomskog fakulteta – pa vi biste se morali zvati „Bratska čistoća“ a ne „Nema predaje Kosova i Metohije“ – prekršiće Ustav, koji doduše i predsednik svakodnevno krši li krši, pogaziće silesiju propisa o izbeglicama, da i ne pominjem hrišćansku vrednotu pomaganja bližnjem: srce je mudroga u kući gdje je žalost, a vi hoćete i iz te kuće-nekuće kod Ekonomskog fakulteta da oterate nesrećne neukućane, ne znate ni vi gde.
Ne znam je li država sprečila ovu sanitarnu akciju „Narodnih patrola“, a zapravo rasista-volontera. Diverziju izložbe u Kapetaniji znam da nije predupredila, a bilo je pretnji i pre veličanstvenog gerilskog upada i pre borbe moralista prsa u prsa sa kukavičkim i kukavnim crtežima. Ministarstvo kulture je simpatične vandale naknadno i nakaradno branilo, neće ni takozvani Miša Vacić ne znam kako nagrabusiti, lakše mi je da zamislim kako mu u policiji povlađuju: „Znate koliko vas mi svi ovde cenimo i gotivimo, ali ipak ne sme u vreme korone da se otima mikrofon, mogli ste se, daleko bilo zaraziti, a Srbija nema, niko nema, napretek sinova toliko naprednih, toliko požrtvovanih, hrabrih i nekoristoljubivih kao što ste vi, nećemo naravno reći Bilji da to izjavi na Pinku, ali to bi nam svima, verujte, služilo na čast!“
