Ljubodrag Stojadinović, kolumna za portal N1, 21.10.2020.
Živimo bez vlade toliko dugo, i nimalo ne žalimo što je nema. Koga je uopšte briga kojim će se poslom baviti Ana Brnabić?
Ne znam šta se sve događalo u hit-tvitu, pa je Verica Bradić oslovila premijerku sa „gospodine“. Zna li Verica nešto što mi ne znamo, ili joj se samo oteo estradni homofobni eksces. Inače je Ana u delu čaršije dobila nadimak Čale, što bi mogla da bude dobroćudna pošalica u poliseksualnom apsurdu srpske politike: ona je otac, ali to je njena privatna stvar. Ipak je Verica Bradić napravila omašku, Ana može da bude šta želi onaj koji ju je stvorio.
Srbija nema vladu jer joj nije potrebna, država se nalazi u statusnoj agoniji, pred gašenjem svake demokratske iskre. Tačno 76 godina posle proterivanja fašista iz Beograda, oni su ponovo ovde, kao desno krilo režima i njegovi prirodni saveznici. Vučićeva vlast postaje najveća opasnost po Srbiju, ako se ima voditi nešto kao narodnooslobodilačka borba, to će biti protiv njih i fanatizovanih desničarskih odreda. Izgleda da se oni spremaju za svoju verziju kristalne noći, kad vlast koja osim vladara ne postoji, počne da nestaje u opštem sunovratu, a crnokošuljaši joj ostanu poslednja odbrana.
U podeli resora i ostataka moći, Vladar se ponaša kao razmetljivi nasilnik u bezvrednoj drami, dovodeći svoje podanike do granica masovnog nervnog sloma. Drži ih i dalje na kratkoj štrangi i tako vodi do pomija, posmatra sa svoje nedostižne visine šta su sve spremni da učine, i koliko da se saviju pred nepouzdanom nadom da će opstati u njegovoj blizini ili živeti od njegove milosti.
Mladi fašisti mogu da budu mirni pod moćnom rukom svog pokrovitelja. Niko ih neće dirati, njihovo je samo da vežbaju kako nasiljem pokazivati ljubav prema fireru.
Pre dva dana čuli smo Vladaoca, koji je izneo potpuno novu ideju: udariće na mafiju. Razbiće joj čekićem glavu, napašće je čime stigne. Udaviće je. Smoždiće aždaju, biće Sveti Georgije tog presudnog boja, proteraće je iz Srbije, učiniće je slabom i nemoćnom. Biće nemilosrdan, mafija će prestati da postoji, i on to garantuje.
Čekajte, ali šta je Vrhovni komandant Srbije radio do sada? Radio je sve, bio je svuda, svakome je morao da se nađe. Crtao puteve, lutao po svetu gubeći jedne i nalazeći druge prijatelje, čuvajući Kosovo koga nigde nema. Čudio se gde je nestao Oliver Ivanović, njegov prijatelj koji se tri godine ne javlja. Lečio pa nije izlečio ni narod ni sebe, zaključavao babe i starce, držao se vanrednog stanja u kome je postao srećni tamničar, obećavao sveže grobove za neposlušne. Tražio vakcine pa nije našao, obećavao potpuno izlečenje za tri nedelje a bolnih sve više. Izvodio surove trupe na narod iz ljubavi prema sebi. Svuda stizao, divio se svojoj neuporedivoj hrabrosti, hvalio se beskrajnim moćima da uspe, postigao da Srbija pretekne Nemačku. Nikome se nije dao niti se sagao pred njim, nije priznao da je bilo ko veći i značajniji.
Za to vreme, dok nije dovoljno pazio na sve, dok je verovao da banda nema šta da pokrade u opljačkanoj zemlji, iznenada se pojavila mafija. Bio je iznenađen i zatečen. Ukazala mu se pred očima. Nemilosrdna, zla, spremna da su upusti u obračun sa državom. A niko nije jači od države, i niko ne može sa njom tako kao on, pa se sprema da udari. Tako je rekao.
Ali, kako da razlikuje mafiju od države, kad toliko liče, a dobro su srasle dok se on borio za njihovo očuvanje. Šta mu se odjednom dogodilo? Zna li Vrhovni gde sedi Don, onaj koji je možda moćniji od njega, i deli najunosnije poslove vodećim familijama? Šta ako u toj borbi udari na svojega, ne bi bilo prvi put da u takvim odsudnim sudarima nasrne brat na brata. Velike pare ne pitaju za rod. Recimo, dok je on bio nebudan, ili još učio kako te stvari idu, mafija se popela u vrh vlasti, a vlast sišla u podzemlje.
U izgledu je nešto veliko, nema sumnje da je Vrhovni zbog toga zabatalio vladu, fašizam, Trampa, Putina i polubrata Sija, jer je možda prepoznao strašnog osmog putnika u telu Srbije.
Krenuvši u konačni obračun sa tom alom koja jede i razara sve čega se dohvati, sa tim mafijaškim čudovištem od koga više nema života, Gospodar je zamahnuo da udari iz sve snage.
A onda je klonuo, spustio oružje i rekao: ne mogu na svoje, u kumove se ne dira, porodica je svetinja.
