Vesna Rakić Vodinelić, tekst za Peščanik.net, 1.10.2020.
„Kao da vam je draže da ima što više mrtvih“. Ovako je tehnički ministar zdravlja Zlatibor Lončar odgovorio novinarki Jeleni Obućina na njeno pitanje kako se zamišlja očuvanje poverenja u Krizni štab, posle javno objavljenih podataka njenog člana dr Kona o tome da je u Beogradu do juna meseca bilo tri puta više umrlih od korone nego što je zvanično objavljeno. Ministar, stručnjak za smrt, koji se predstavlja kao prvoborac života uprkos nadimku pod kojim je poznat, nije propustio da podvuče liderstvo Srbije (u svetu, regionu?), njeno visoko mesto u borbi sa pandemijom, ali, razume se, nije otkrio na čemu zasniva ocenu o tom liderstvu – na stvarnim ili fingiranim podacima. U gotovo istom dahu je izjavio da niko i nikad neće egzaktno utvrditi koliko je ljudi odista umrlo od korone, jer to se, kaže, može utvrditi samo obdukcijom, a obdukcija umrlih od korone se ne radi. Punktum. Uostalom, nije ovo obrazloženje ništa novo, Lončar ide uhodanim prezidencijalnim tragom. Proglasi Srbiju prvakom u bilo kojoj disciplini, bez obzira na stvarnost!
Takav ministar je ozbiljna opasnost za svako društvo. Laže se u javnom životu Srbije preko podnošljive mere. Ali ima oblasti u kojima laž ima potencijal da pojede živu ljudsku supstancu društva. Ovo je jedna takva oblast.
Istorija angažovanja Zlatibora Lončara kao ministra zdravlja je krajnje kontroverzna, ali i isključivo zavisna od Gospodara naših života i smrti – u ovom trenutku – naročito smrti. Govoreći o otkrićima KRIK-a o tome da je Zlatibor Lončar 2002. kupio stan od žene Sretka Kalinića, poznatom pod nadimkom Zver, za sumu od 33.000 eura (stan je na Novom Beogradu, površine 57m2), Aleksandar Vučić je, ostavljajući utisak blage rezignacije rekao: „Od svih vaših priča i pitanja koja ste postavljali, za mene je to pitanje bilo ubedljivo najteže. Time sam se bavio koliko sam mogao. Sem priča, nisam naišao na dokaze koji bi govorili protiv njega. Ako mi dokažete da je kriminalac, u budućnosti za njega neće biti mesta. Ali ja imam poverenje da nije tako, što ne garantuje da sam ja u pravu ili da vi niste u pravu“. Upitan da li je razgovarao sa Lončarom o tome otkud da je kupio stan baš od „zemunaca“, rekao je da jeste, ali da ne može da iznosi detalje: „Ne bih govorio o našem privatnom razgovoru“. Pa je tako, u skladu sa svojom devizom da protiv njegovih nema niti može biti dokaza koje bi on makar i mrvom indicije smatrao, imenovao Zlatibora Lončara za ministra po drugi put. Dostojan!
Biće Lončar imenovan i treći put, ne treba da brinemo. Istakao se, naročito ovih dana, tlapnjama o prednjačenju Srbije. U skrivanju smrti od korone. Istakao se bezobzirnim napadom na novinarku povodom normalnog novinarskog pitanja. Biće, ako lekari i drugi građani Srbije ostanu pognutih glava, u stavu ničice pred gvozdenom gospodarskom voljom. Tlapnje opšteg tipa, osiono obrušavanje na novinare, celomudrena tajnovitost umesto javnosti – to je čisto ordenje najvišeg ranga u gospodarskoj vizuri.
Istakao se i neformalni portparol Kriznog štaba dr Kon, govoreći o činjenicama koje je otkrio, ali i o osobenim zaključcima o pitanju odgovornosti. Kaže da su njegova istraživanja ograničena na Beograd, pokazala da je u periodu od marta do juna bilo tri puta više umrlih nego što je zvanično objavljeno. Izveštaj BIRN-a o umrlim do 1. juna glasi ukratko: „U Srbiji su od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244, saznaje BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19“. Za deo javnosti koji je saznao i verovao istraživanju BIRN-a, Konov nastup nije ništa više od otkrivanja rupe na saksiji, kad su u pitanju brojke. Ono što je, međutim, novo jeste da ta izjava potiče od istaknutog člana tela koje moćnici ove države bezrezervno podržavaju.
Neću se baviti motivacijom dr Kona da sada ipak nađe snage da potvrdi raširene sumnje. Ali, hoću relativizacijom ovog starog novog „saznanja“ i njegovog javnog saopštenja. Kon tvrdi da su podaci o trostruko većem broju mrtvih od korone u Beogradu, činjenica. Jeste, ta tvrdnja je činjenična. On tvrdi da je to istinita činjenica. Jeste, može biti istinita zato što je činjenica. No, u novostečenom istinoljublju, on ide dalje, tvrdeći da je istina da niko u medicinskom delu Kriznog štaba nije odgovoran za to što se broj zvanično objavljenih podataka ne poklapa sa „novootkrivenim“ brojem. To ne može biti istina, to može biti samo zaključak (vrednosni sud, stav) dr Kona. Da bi se ovakav zaključak opravdao, dr Kon prethodno mora dokazati neke druge činjenice. Na primer, da medicinski deo Kriznog štaba nije znao niti je mogao znati za to da neke druge činjenice o broju smrti postoje u Vladinoj elektronskoj evidenciji, na koju se pozvao BIRN kad je objavio svoje podatke. Ali Kon to ne može dokazati, zato što je Krizni štab morao znati za te podatke. Jer takva su pravila svake struke, računajući i epidemiološku. O tome sam detaljno pisala u tekstu pod nazivom Krizni štap, na sajtu Peščanika. Medicinski deo Kriznog štaba je saznao za diskrepancu među podacima još 22. juna. Prošlo je više od tri meseca. Još niko iz medicinskog dela nije dao ostavku, a morao je. Takva su pravila struke. Ako je stvarno struka, a ne glasnogovornik političkog krila Štaba.
Dakle, prema dr Konu, znamo ko nije kriv. Ali, saznali smo, iz istog izvora ko jeste. Na prvom mestu informatičari. Za koje nema opravdanja. Na drugom lekari, koji su popunjavali obrasce o nastupanju smrti. Za koje ima opravdanja, jer su se borili za spas ljudskih života. Nema mesta negiranju da su se lekari u bolnicama borili za ljude. Ali, smatrati ih nemarnim prema formularima zato što više nemaju snage ni energije, znači (u realnosti) upreti prstom u bolničku administraciju, na direktore i v.d. direktore, koje postavlja – ko? Omnipotentni ministar. Dr Kon, u ovoj prilici, nije uspeo da svoje dokazivanje istine u logičkoj operaciji zaključivanja dovede do kraja. Sačekajmo, dajmo mu vremena.
Ujedinjeni protiv Kovida ne žele da mu (im) daju vremena. Tražili su da se Krizni štab raspusti. Država oličena u tehničkoj Vladi i tehničkom ministru o tome ćuti. Ali troši svoje i naše vreme u upornoj, blagoglagoljivoj i očigledno neubedljivoj relativizaciji.
Građani Srbije nisu krdo. Mi nismo beslovesna grla. Ne tražimo precizne brojke, znamo da nigde nisu takve. Ali tražimo da se relevantni brojevi ne umanjuju namerno ili nemarno. Želimo da budemo svesni intenziteta opasnosti. Od toga zavise životi onih koje volimo. Priča o zaštitnim dejstvima maske ostaće prazna, ako ne saznamo kolika je opasnost sa kojom se suočavamo.
Reči za ove i ovakve – nisu dovoljne. Ako stavimo maske i udaljimo se metar i po jedan od drugih, videće nas. Čuće nas i kad ćutimo.
