Vladimir Veljković, tekst za Peščanik.net, 17.10.2020.
Sa carevima govorio sam slobodno…
(Prota Mateja Nenadović, Memoari)
U istinitost memoarskog zapisa prote Mateje, da je pred stranim carevima slobodno govorio, nemamo razloga sumnjati, kada vrlo dobro znamo da se te slobode nije odrekao ni pred srbijanskim knezovima. Nije se slagao sa načinom na koji su vladali vožd Karađorđe, knez Miloš i knez Mihailo Obrenović, a politički savez je sklopio tek sa ustavobraniteljima. Zbog opozicionog delovanja morao se povremeno sklanjati i van Srbije. Od početka Prvog srpskog ustanka se zalagao za zakonitost. Na početku se, kako lično svedoči, oslonio na Savinu Krmčiju, ali je ubrzo u ustaničku Srbiju pozvao i profesora prava Božu Grujića, da ustanicima pomogne oko pravnih poslova.
Protina pravna svest i osećaj slobode, bez kojih nema dostojanstva u susretu sa knezovima, nisu putevi kojima hodi sadašnji patrijarh. Stoga se spremno upušta i u medijsku kampanju u korist samoproglašenog kneza. Uostalom, neizvestan je dolazak ruskog predsednika – sa carskim pretenzijama – Vladimira Putina u Srbiju, na svečano otvaranje hrama Svetog Save, a medijski prostor valja nekako popuniti rado čitanim svetskim temama. Šteta što u Večernjim novostima – još uvek – nisu uveli rubriku „Vučić i svet“ ili „Vučić na svetskoj pozornici“, jer bi ta rubrika sasvim odgovarala patrijarhovim hvalospevima na račun kneza u intervjuu datom za ovaj list. Novinarska pitanja su striktno spoljnopolitička, sugestivna i napeta (podrazumeva se da nam odlično ide, ali postoje i tenzije), dok su patrijarhovi odgovori neumereni i očekivani – kao da su izgovoreni u studiju Pinka – odnosno potpuno na liniji sa Vučićevim mešetarenjem na sve četiri strane sveta.
Novinar: „Imamo li dovoljno snage da sačuvamo prijatelje i ostanemo svoji?“ Patrijarh: „I jednoj i drugoj strani (Istoku i Zapadu – V.V.) verovatno će biti potrebno vreme dok se ne uvere da možemo svima biti pouzdan partner i prijatelj. Mi smo mali narod bez osvajačkih ambicija, ali volimo slobodu i pravdu više od svega“. Volimo slobodu i pravdu, ali ne u svojoj kući, naš knez radi što mu je volja. Novinar: „Deo javnosti stalno upozorava na moguću izdaju nacionalnih interesa“. Patrijarh: „Tačno, već osam godina slušamo kako (Vučić – V.V.) sprema izdaju Kosova i Metohije. Postavljam pitanje da li ima smisla unapred osuditi čoveka za nešto što nije učinio, samo zato što neki smatraju da će učiniti“. Preko kojih nacionalnih medija deo javnosti upozorava i gde to patrijarh sluša da se sprema izdaja, u Večernjim novostima ili na RTS-u?
Poslednje novinarsko pitanje: „Koliko je… sporazum iz Vašingtona dobar put da Srbi i Albanci postignu kompromis? Verujete li u iskrenost SAD da pomognu u ovom procesu?“ Patrijarh: „Naš narod je u mnogim prilikama posvedočio prijateljski odnos prema Sjedinjenim Američkim Državama. Oni su velika… sila koja je do sada bila isključivo na strani Albanaca, uprkos našim molbama da treba objektivno sagledati krizu na Kosovu i Metohiji. Mislim da treba prepustiti Srbima i Albancima da se sami oko svega dogovore bez nametanja ’rešenja’ u korist samo jednog naroda“. Na kraju razgovora upućene su reči nade: „U tom pogledu SAD mogu odigrati veliku i istorijsku ulogu“. Kako se na svetskoj sceni okreće Vučić, u stopu ga sledi i patrijarh Irinej. U odgovorima je naglasak na ulozi SAD, dok je bratska Rusija podvedena pod oznaku „ostali“, a ostalima je potrebno vreme da se uvere da im možemo biti pouzdani partneri i prijatelji – bratstvo Srbije i Rusije više ne podrazumeva i politički savez. Ta je uloga trenutno rezervisana za Ameriku.
Prilikom susreta sa ruskim ministrom spoljnih poslova Lavrovim u junu, srpski patrijarh je izjavio da očekuje pomoć bratske Rusije i ruske crkve da se nađe najbolje rešenje da Srbija sačuva Kosovo. Sada on govori o kompromisu dve strane i ulozi SAD. Međutim, ne moramo odmah zaključiti da je patrijarh definitivno odustao od uloge Rusije; on naprosto ponavlja ono što radi i Vučić – poručujući i Rusiji i Americi ono što one žele da čuju. I kada se vladavina samovoljnog kneza jednom završi, Srbija će ostati bez rešenja pitanja Kosova, ali, isto tako, i bez integriteta. Možda prota Mateja i nije bio tako uspešan u svojim zalaganjima za – danas bi rekli – vladavinu prava i slobodu, ali je bar sačuvao politički integritet, a to uopšte nije malo.
