Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'' , 3.9.2020.
Ovako bi uskoro mogao da izgleda izveštaj o stanju na putevima: „Zbog gužvi na glavnom Aleksandru Vučiću iz pravca Niša preporučuje se Vučićeva zaobilaznica do magistrale Aleksandar Vučić, jer tako možete brže da stignete u Beogr... upravo nam iz režije javljaju da se glavni grad sad zove Aleksandar Vučić, a tamo vas očekuju gužve duž Bulevara Aleksandra Vučića zbog Gorana Vesića“
Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa isforsiranom ironijom postavio prema sprdnji dela javnosti na račun imena nacionalnog stadiona, uopšte ne treba imati nikakve sumnje da bi on nazvao po sebi ne samo stadion, već i celu zemlju, samo kada bi znao da ga ne bi svi rasturili od zezanja u narednih barem pet godina.
A kako je uopšte došlo do polemike o imenu nečega što ne postoji i pitanje je da li će i kada postojati? Predsednik je, naime, pre desetak dana upriličio još jednu redovnu najavu izgradnje nacionalnog stadiona. Za razliku od recimo najave izgradnje kanalizacije u Ripnju, koja je redovna uglavnom uoči izbora, nacionalni stadion mora da se, u skladu sa značajem, najavljuje malo češće, čak i mimo izbornih ciklusa. I svaka najava mora da bude sve dramatičnija i dramatičnija. Ovog puta predsednik je ocenio da je nacionalni stadion naša nasušna potreba.
Ukoliko pogledate definiciju termina „nasušan“, saznaćete da je u pitanju nešto što je neophodno, nešto bez čega se ne može i nešto što je potrebno svakog dana. Dakle, ne nešto što je odraz luksuza i bahaćenja kao što je kanalizacija u Ripnju. Doduše, moramo imati u vidu i to da se predsednik veoma ponosi svojom navijačkom prošlošću, a za navijača stadion možda zaista jeste nasušna potreba, kao što je recimo pesma za Dačića ili psovka za Sergeja Trifunovića.
U svakom slučaju, bio stadion neophodan ili ne, svakako mora da ima i ime. Predsednik do tog detalja još nije bio stigao, ali zli jezici jesu. Treba, kažu, stadion nazvati po Aleksandru Vučiću, jer je takav projekat oličenje bahatosti i rasipništva, baš kao i predsednik. On naravno nije bio lenj, pa im je promptno odgovorio. Nije dao svoj predlog za ime stadiona, ali je ocenio da bi svaka fabrika izgrađena u Srbiji u poslednjih deset godina mogla da se nazove po njemu.
Moramo da kažemo - sjajna ideja! Zamislite samo: Fabrika nudli „Aleksandar Vučić“ Subotica. Ili Mlekara „Aleksandar Vučić“ Bajina Bašta. Ili Fabrika donjeg veša „Aleksandar Vučić“ Bečej. S obzirom na to da vidimo da ova ideja može odlično da funkcioniše, bilo bi poželjno da se pokrene inicijativa za njenu realizaciju i da ime Aleksandra Vučića ponesu ne samo fabrike, već i kulturni objekti, institucije, komercijalni objekti, pa i predsedniku omiljeni toponimi, što da ne? Spomenik Stefanu Nemanji „Aleksandar Vučić“. Predivno, složićete se.
Krenemo tako sa malim stvarima, pa korak po korak. Za koju godinu ili deceniju, južna srpska pokrajina se zove Vučićevo, a severna Aleksandrovina. Svaki auto-put ili regionalni put, svaka magistrala, mogli bi da se zovu po Aleksandru Vučiću.
„Dobro veče, vi gledate stanje na putevima. Na glavnom Aleksandru Vučiću iz pravca Niša trenutno su gužve zbog velikog broja građana koji se vraćaju sa odmora, pa se preporučuje alternativni pravac preko zaobilaznice Aleksandar Vučić preko koje možete da se uključite na magistralu Aleksandar Vučić i tako brže stignete u Beogr... aha... da... dragi gledaoci, upravo nam iz režije javljaju da se glavni grad više ne zove Beograd već Aleksandar Vučić. Dakle, budite oprezni i strpljivi jer vas po dolasku u Aleksandar Vučić očekuju gužve duž Bulevara Aleksandra Vučića zbog Gorana Vesića. Prijatno i laku noć. Aleksandar Vučić.“
