Miloš Janković, tekst za Peščanik.net, 10.9.2020.
Učiteljica iz jedne novosadske osnovne škole imala je, prošle nedelje, nesvakidašnju ideju kako da se bori protiv korone. Ona je predložila da se učionica u kojoj predaje svakoga dana okadi tamjanom, a da se učenici onda pomole. Predlog je iznela roditeljima u okviru vajber grupe, a njih osamnaest od ukupno dvadeset troje koliko ih je glasalo, izjasnilo se pozitivno. Uprkos većinskoj želji roditelja da se realizuje predložena praksa, uprava škole kategorično je odbacila predlog.
Umesto na religiju, bilo bi očekivano se da ljudi danas više oslone na nauku. Nauka, međutim, i dalje ne uspeva da pruži relevantne informacije u vezi sa virusom korona. Ne znamo da li nas maske štite ili ne, da li se virus prenosi vazduhom ili samo kapljično, koliko traje imunitet i brojne druge stvari. Da li to znači da su naučnici nestručni? Naravno da ne. Naprosto postoje brojni problemi koji mogu uticati na efikasnost i verodostojnost naučnih uvida, od mutacije samog virusa, do kratkog vremena za njegovo proučavanje. Da li to onda znači da nauci ne treba verovati jer je nepouzdana? Ni to ne važi. Nauka nam pomaže da na osnovu dostupnih podataka dođemo do zaključaka, ali nam takođe govori i sa kojom sigurnošću možemo tvrditi da su ti zaključci pouzdani i tačni. Ta dodatna informacija je jako važna jer, ako politički akteri koji raspolažu podacima dobijenim od stručnjaka obaveste javnost da su istraživanja pouzdana u toj i toj meri te da se ispitivanje vršilo na tom i tom uzorku, budući naučni uvidi koji protivreče sadašnjim neće stvoriti kakofoniju i ubiti pouzdanje u nauku.
Sve suprotno od toga radile su domaće vlasti na čelu sa nelegalnim i nelegitimnim kriznim štabom. Svaki podatak iznosio se kao neupitna istina, a od građana se zahtevalo da vojnički poštuju propisane mere, koje su najčešće bile besmislene i međusobno kontradiktorne. Pored toga, u novu školsku godinu krenulo se bez odgovora i uputstava za brojna važna pitanja u vezi sa sprečavanjem širenja zaraze. U takvim okolnostima s dobrim razlogom se može pomisliti da je učiteljica koja je iznela kontroverzan predlog preplašena. Njena se poruka i doslovno i simbolično može čitati: „Sa ovakvim ljudima na čelu države, samo nam Bog može pomoći“. Da učiteljica nije jedina koja tako misli pokazuju i rezultati vajber glasanja. Gotovo osamdeset posto roditelja u vajber anketi složilo se s učiteljicom. Reklo bi se da je niz loših političkih odluka stvorio kod ljudi osećaj bespomoćnosti i nepoverenja. Oni očigledno sumnjaju da su mere koje je ministarstvo propisalo dovoljno dobre da ih sačuvaju od zaraze. Zašto verovati da onaj koji te je jednom žrtvovao zarad privida legitimne vladavine, neće to učiniti ponovo zarad privida škole? Učiteljica se, zajedno sa roditeljima, okrenula onostranom.
Mada su roditelji rezultatom glasanja implicitno rekli šta misle o aktuelnom režimu, već na drugom koraku oni su se ponašali baš kao taj režim. Nekoliko roditelja izjasnilo se negativno u vezi sa tamjanom i molitvom i bili su izloženi verbalnom linču ostalih 80 posto. Majka jednog od učenika, koja nije podržala učiteljicin predlog, razmišlja da dete premesti u drugu školu jer ne može da podnese to iživljavanje. Roditelji, koje ova vlast kinji i zastrašuje, čim su se našli u većini i osvestili moć koju imaju nad manjinom, krenuli su u obračun sa neistomišljenicima.
To je najefikasnije oružje režima u borbi za očuvanje vlasti. Podigli su društvenu strukturu na strahu i goloj sili, bez imalo solidarnosti. Umesto da se suprotstavimo dominaciji, ubedili su nas da ćemo ostati pošteđeni samo ako tlačimo druge. U takvom društvu moguće je da kolege nastradalog radnika stanu na stranu direktora i zarad sitnih privilegija javno izvređaju roditelje pokojnika. U takvom društvu moguće je da žene stanu u zaštitu osvedočenog napasnika i šoviniste. U takvom društvu, moguće je da uplašeni roditelji linčuju majku koja se sa strahom nosi drugačije od njih. U takvom društvu, plašim se, nema nam spasa.
