Nadežda Milenković, tekst za Peščanik.net, 14.9.2020.
Možda baš i nemamo spoljnu politiku, ali spoljnopolitičkih problema odjednom imamo na pretek.
Možda baš i nemamo spoljnu politiku, ali spoljnopolitičkih problema odjednom imamo na pretek.
Prvo smo navrat-nanos, bukvalno dan pred početak, otkazali zajedničku vojnu vežbu sa Rusijom i Belorusijom iako su i ljudstvo i oprema već bili u Belorusiji. Začudo (ili za očekivati?) ministar vojni je ovog puta izbegao svoju omiljenu, u ustavu neutemeljenu floskulu o vrhovnom komandantu, pa je odluku o otkazivanju pripisao vladi koja je, po njegovim rečima, đuture otkazala sve dogovorene i nedogovorene vežbe „i sa Istokom i sa Zapadom“, ne precizirajući gde se tačno još nalazi ta zavesa koja ih razdvaja.
Potom je predsednik Srbije celu radnu nedelju presedeo na telefonu – osim kad je sedeo pred kamerama i po TV studijima – i belosvetskim „stubovima spoljne politike“ objašnjavao šta je i sa kim potpisao, a šta nikako nije potpisao čak ni pod pretnjom koju je sam sebi uputio da ga mogu seći i motornom testerom. Jedino nije stigao da razgovara sa ambasadorom Palestine iako je ovaj zatražio hitan prijem i to verovatno ne da bi se raspitao zašto je zaboga trampio svoj potpis za olovku, repliku ključa i ceduljicu koju je potom zagubio, već da uloži protest zbog premeštanja naše ambasade u Jerusalim.
I kao da već nemamo dovoljno problema sa posledicama ove istorijske pobede Srbije u Vašingtonu – dobro, ne baš Srbije već samo njenog predsednika – nego nas je sad snašla i ova nominacija za Nobela, čuj mene za Oskara.
Nedugo pošto se Trampov izaslanik žalio po tviteru da nigde u medijima nije ništa objavljeno o istorijskom dogovoru Beograda i Prištine, jedan švedski poslanik je nominovao vlade Amerike, Kosova i Srbije za Nobelovu nagradu za mir (Grenel se zatim žalio po tviteru da ni ovu vest mediji nisu preneli).
Dobro, jeste neobično da neko nominuje vlade a ne ličnosti ali – kako je mogao da imenuje vladu Srbije zaboga? Pa zna li on da mi nemamo vladu evo već skoro četiri meseca od izbora? Doduše, nemamo ni predsednika parlamenta a ni opoziciju u parlamentu ali to je druga priča.
Što je još važnije, ako nominacija i bude prihvaćena a nagrada i dodeljena – kako će biti uručena predsedniku Srbije? Šta, treba da, po ugledu na Putina i Medvedeva, trampi svoju predsedničku funkciju za premijersku samo da bi primio Nobela?
Sa druge strane, što pa i da ne? Trampio se sa Trampom za đinđuve. Trampio je naše zdravlje za prljave tehnologije. Trampio planinske reke za par kilovata struje. Trampio je našu budućnost za svoju sadašnjost. Šta je problem da privremeno trampi funkciju?
