Nedavno usvojena odluka kojom je minimalna cena rada u Srbiji povećana na 32.126 dinara donosi nove rizike u krhkoj ekonomiji Srbije. Dok iz Pokreta potrošača upozoravaju da je ovaj iznos ispod svakog minimuma za zadovoljenje potreba iz potrošačke korpe, glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk smatra da je ključno pitanje - kojim se mi to poslovima bavimo kad za zaposlene ne možemo da obezbedimo zaradu od 270 evra.
Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača Srbije, o dostojanstvenom životu ne može se govoriti uz primanja zagarantovana minimalcem i da stručne analize govore da je porodici potrebo oko 100.000 dinara da bi se dostojanstveno živelo.
On je ukazao i da minimalna potrošačka korpa treba da zadovolji minimalne potrebe tročlanog domaćinstva u ishrani, stanovanju, odeći...
"Podatak da ishrana i stanovanje iznose preko 70 odsto potrošačke korpe, a ostalo odlazi za druge potrebe, govori da se radi o preživljavanju. Ovako definisana minimalna zarada ispod je egzistentnog minimuma", kaže Bogosavljević za N1.
Na pitanje da li je "u zemlji najvećeg rasta" ovakav minimalac bingo za zaposlene ili mućak, Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a za Novi dan kaže da zavisi iz kog ugla se gleda.
On smatra da su tokom pregovora sa poslodavcima, sindikati tražili da se izjednači minimalna cena rada sa minimalnom potrošačkom korpom, što stvarno nije realno i da je to trebalo da traže "u neka bolja vremena".
"Povećanje veče od 6,6 odsto teško da bi imalo ekonomsko opravdanje, jer u sledeću godinu ulazimo sa istim BDP-om kao i prošle godine", kaže Ćulibrk i dodaje da je 6,6 odsto "značajan rast ako vam sve ostalo stoji".
On ističe da nije sporno i da je svima jasno da za život nije dovoljno 32.000 dinara, kad pogledate račune za prevoz, komunalije, infostan, telefon, ali da je ključno pitanje šta je sa poslodavcima za koje će 32.000 dinara biti prevelika zarada zbog koje će da razmišljaju da otpuste deo radnika.
Na pitanje da li to znači da će se povećati siva ekonomija, otpuštanja, ili će doći do smanenja zarada, Ćulibrk navodi da će "neko primeniti prvu, neko drugu, a neko treću opciju.
"Ako poslodavac ne može od biznisa da obezbedi primanja od 270 evra realno i ne treba da se bavi biznisom. Ako plata zaposlenom ne može da bude 300 evra da pokrije potrošačku korpu od 36.000 postavlja se pitanje čime se mi bavimo ako ne možemo u tim poslovima da dobacimo do veće zarade za zaposlene", rekao je Ćulibrk.
On je naglasio da bi država, kao što to čini svaki poslodavac kad planira biznis za sledeću godinu, da razmišlja da li će kupiti novu mašinu, da li će zaposliti nove radnike i računa koliko će da ga to košta.
"Kod države naše od toga nema pojma, godinama se nije vodilo o povećanju minimalne cene rada i sada za dve godine imamo kumulativno povećanje 18-19 posto miminamlne cene rada, a za te dve godine sve što kao ekonomiji stvorimo neće biti veće ni četiri posto", kaže Ćulibrk.
Dodaje i da mi osam godina slušamo o tome kako će nam za godinu dve biti bolje nego što je danas i onda lakše podnosimo ono što je danas, i da to prolazi jer se na izborima 20. juna videlo da mogu da se ubede ljudi da im je mnogo mnogo bolje, da je zlatno doba, da se nikad nije bolje živelo u Srbiji.
"Ali oni koje još nije posetio Alchjamer pamte vreme Ante Markovića kada je plata bila veća od hiljadu nemačkih maraka", naglašava Ćulibrk.
"Ovde imamo stručnjake za spinovanje i marketing i za kreativno tumačenje naše stvarnosti...Predstavlja nam se život da je mnogo bolji nego što jeste i mnogi u to poveruju", rekao je.
Dodatno ga, kaže, unespokojava praksa koja postoji da mnogi poslodavci koji ne mogu ni ovaj minimalac da ispalte zaposlenima daju 30.000, a onda im u kešu zaposleni vraćaju ili 5 ili 10.000 dinara.On je rekao i da je ove godine državila napravila veliki problem i da ima ogroman deficit u državnoj kasi.
"Otkriću vam malu tajnu, ovih dana se sprema novi rebalans budžeta, imaćemo minus veći od tri milijarde evra, a biće napravljen uz smanjenje izdataka za kapitalne investicije", istakao je.
Kritikovao je i odluku države da umesto u infrastrukturu ulaže u izgradnju Nacionalnog stadiona, na primer.
Smatra i da zaduživanje samo po sebi nije problem, ali da jeste ono za šta se zadužujete.
"Problem je ako pozajmite novac kao porodica, da li ćete sa tih 100 evra otići kafanu i slupati ih na muziku u vreme pandemije ili ćete sa 100 evra vratiti dug 50 evra koji ste pozajmili a za 50 popunite frižider. Naša država će to potrošiti na muziku, u tome je problem", rekao je Ćulibrk.
Izvor: N1 Beograd
Izvor: N1 Beograd
