Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 3.9.2020.
Jedna majka je već prvog dana poslužila Šarčeviću i družini kao žrtveno jagnje. Šarčević izričito kaže, dobro je što se to dogodilo baš prvog dana škole, pa sad strogim kažnjavanjem majke ostale možemo da naučimo pameti. A šta se zapravo dogodilo? Majka, kako piše u vesti, radi u takozvanoj kovid bolnici. Iz nekog razloga – nijedna vest ne kaže koji je to razlog, niti je neko za to pitao majku – testirala je dan pre škole dete na virus korone. Sledeći dan dete je otišlo u školu. U toku dana stigao je i pozitivan rezultat testa. Majka je odmah obavestila učiteljicu i dete je sklonjeno iz razreda. Onda su iz škole sklonjeni i razred i učiteljica. Tu, naravno, nije kraj priče. Majka je sad izložena linču. Šarčević podnosi prijavu protiv nje. Za šta tačno?
Argument je imbecilan: čim je dete odvela da se testira, znači da je imala neki razlog za to, a taj razlog bi onda morao biti dovoljan i da ne pošalje dete među drugu decu. Sintagmu „imati razlog“ čitaju i Šarčević i pojedini mediji kao – mora biti da je dete bolesno baš od kovida, a ona ga poslala u školu. Ali majku, ponovimo, niko ništa nije pitao, pa hajde da napravimo jednu utemeljenu spekulaciju. Pošto radi u kovid bolnici, majka može opravdano da pretpostavi da je možda virus donela kući i njime zarazila svoje ukućane. Posebno je na početku škole nezgodno ako je zarazila baš dete. Budući odgovorna, odvela je dete da se testira. Da ponovimo, zato što je odgovorna, a ne zato što je dete bolesno ili što je imalo „simptome“.
Njene sumnje pokazale su se kao opravdane, a njena predostrožnost kao korisna – čim je dobila rezultat testa obavestila je školu i povukla dete. Treba to ponavljati do iznemoglosti – dok se ne utvrdi drugačije, dete nije pokazivalo simptome a majka se ponašala odgovorno upravo zato što radi u kovid bolnici. Ali, Šarčević je rešio da kazni majku ne zato što za to ima dobar razlog, nego zato što će to biti dobar primer i efikasno zastrašivanje za druge roditelje. Tako više ovaj ministar ne tretira kao stoku samo prosvetne radnike, sad to radi i sa roditeljima. Jer, nije majka uradila, koliko sada znamo, ništa pogrešno. Pogrešio je upravo ministar i za to ga treba najoštrije kazniti.
Gde je u uputstvima za polazak u školu dato objašnjenje šta da rade roditelji na rizičnim poslovima, izloženi više od drugih pretnji zarazom? Da li je neko možda rekao da njihova deca ne idu u školu? Nije. Da li je neko možda naložio da se njihova deca preventivno testiraju? Nije. Da li je majka na svoju ruku sve to uradila kao odgovorna osoba i očigledno daleko pametnija od ministra? Jeste. Da li ćemo onda da kaznimo ministra ili majku? Majku, naravno. Zato što je odgovorna i pametna. Kako je to moguće? Sve je moguće kada na čelu prosvete imate osobu poput Šarčevića. Čitalac se sigurno seća, pisali smo ovde o tome, u nekim ne mnogo srećnijim zemljama, poput Britanije na primer, deca zaposlenih na za zajednicu suštinski važnim poslovima (zdravstveni radnici, policajci, vatrogasci), obavezno idu u školu kako roditelji ne bi na poslu bili rastrzani i kako bi bili fokusirani samo na ono što treba da rade.
Kod nas osobu zaposlenu baš na jednom takvom radnom mestu sada hoće kao zastrašujući primer drugima da razapnu na poslovični krst. Žrtvuju je da bi se sami spasili od polaganja računa za loš obrazovni, pedagoški i po zdravlje rizičan rad. Zaboravimo na trenutak, iako je to praktično nemoguće, prokazanu majku. Kakva se poruka šalje roditeljima uopšte? Vi i samo vi ste odgovorni za zdravlje u školi. Ako vaše dete dođe bolesno u školu, vi i samo vi ćete biti krivi i kažnjeni za to. Roditelji nisu lekari. Roditelji iz medija saznaju da najveći broj zaraženih osoba ne pokazuje nikakve simptome bolesti. Roditelji takođe znaju da i ako ima nekih simptoma, najverovatnije neće biti reč o kovidu. Pobogu, od marta meseca naši domovi zdravlja i bolnice ponašaju se upravo tako – morali ste praktično biti na samrti da bi vas testirali i ubacili u proceduru osmišljenu za obolele od kovida. Ali, ono što nije važilo za lekare u proteklih pola godine, odjednom počinje da važi za roditelje: svi su bolesni od kovida dok se ne dokaže suprotno. Roditelji ne mogu da se nose sa takvim zahtevom, ali to Šarčevića ne sprečava da im preti i maše kaznom za nesrećnu majku kao vaspitnim primerom za roditelje.
Povrh svega, nisu samo roditelji najednom postali infektolozi i epidemiolozi. Isto se traži i od nastavnika. U uputstvu za rad se kaže da nastavnik treba da izdvoji dete kada uoči sumnjive simptome. Šta su sumnjivi simptomi, ne piše. Kako to rešava stvar sa bolešću čiji zaraženi najčešće ne pokazuju nikakve simptome? Nemamo pojma. Ali, Šarčević ni ne želi da zna. Njega samo zanima privid – privid da su mere preduzete i da će njihovo kršenje biti strogo kažnjeno. Tako Šarčević kažnjava majku i istovremeno pere ruke od odgovornosti.
