Ukoliko jednog dana bude spremao CV za novo radno mesto, direktor policije Vladimir Rebić bi mogao da navede da je u samo dva meseca njegovog vođenja MUP-a policija brutalno prebijala učesnike protesta, pravila (ne)namerne propuste u istragama, bila na usluzi mafiji i ulozi otmičara, obezbeđivala brod vlasnika Jovanjice i nelegalni objekat Tomislava Nikolića.
Iako bi policija morala da predstavlja garant bezbednosti, ona je u prethodnih nekoliko meseci bila saučesnik ozbiljnih afera koje su poprilično ugrozile njen kredibilitet.
U čitavoj priči Vladimir Rebić nije bio rukovodilac koji prihvata odgovornost za brojne probleme koje je policija sama sebi napravila , već je radije bio u ulozi onoga ko pravda svaki gaf svoji uposlenika, tražeći krivce u nekoj drugoj ili trećoj strani.
Tako je za vreme julskih protesta, dok je policija besomučno tukla učesnike protesta, demonstrante nazivao huliganima, a rad pripadnika MUP opisao kao “suzdržan”.
“Ovo je šačica huligana, pokazali smo da možemo da ih sprečimo i neka računaju da ono što su sinoć naumili da urade im neće poći za rukom”, rekao je tog 08. jula, između ostalog, direktor policije Vladimir Rebić.
Ipak, činjenice govore da policijska represija nad učesnicima protesta odavno nije bila veća. Brutalnost koju su pripadnici MUP-a sprovodili nad građanima najbolje ilustruju fotografije sa protesta, koje su nedvosmisleno pokazale kako je policija prekoračila svoja ovlašćenja.
Prema Rebićevim rečima, tokom protesta su bili suzdržani i policijaci koji su razbijali glave sopstvenom narodu, a šok bombe i suzavci, kojima su pogođeni i žene sa decom, verovatno nisu ništa strašno, već uobičajeno sledovanje svim građanima koji se usude da protestuju.
Policija otima građane zbog ljubavnih afera
I dok su sećanja na policijsku brutalnost ispred Skupštine Srbije bila još uvek sveža, javnost je saznala da su dva pripadnika MUP učestvovala u otmici jednog studenta, kojeg su odveli u Batajnicu, gde je maltretiran i zlostavljan. I to ni manje ni više, nego za račun jednog vladike, što je navedeno i u istražnoj dokumentaciji.
Kasnije smo saznali da su pomenuti policajci zbog ovog zločina suspendovani s posla, a to nam je saopštio načelnik Policijske uprave za grad Beograd Milan Stanić u svom saopštenju. Interesantno, saopštenje je sastavljeno kao reakcija na tekst o odgovornosti Vladimira Rebića, a ne kao odgovor na brojna pitanja koja je naš portal uputio MUP-u o ovoj otmici.
“Slučaj Kontić” – kako je Rebić uhvaćen u laži
Slučaj Ivana Kontića, nasilnika koji je brutalno pretukao jednog mladića, nakon čega mu je slomio ruke, svojevrsna je paradigma rada MUP-a Srbije na čelu sa Vladimirom Rebićem. Iako je direktor policije tvrdio da su reagovali odmah po prebijanju mladića, 24. avgusta, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, u odgovoru N1, je bukvalno demantovalo navode Rebića navodeći da je istražni postupak protiv Kontića pokrenut 12. septembra 2020. godine.
Ko je skrivao slučaj i zbog čega se čekalo 19. dana kako bi iz policije stigla zvanična reakcija – nikome nije jasno. Istine radi, MUP je demantovao da je skrivao slučaj, ali pitanja su ostala da lebde u vazduhu. Rebićeva odgovornost ponovo je dovedena u pitanje, a on je poručio kritičarima “da ne sprovode rijaliti potrage i istrage, koje otežavaju rad policajaca i tužilaštva”.
Policija čuva nelegalni objekat Tominog sina
A kad smo već kod rijalitija, priča bivšeg predsednika Tomislava Nikolića nesumnjivo poseduje elemente koje su neophodni za jedan takav program. Tomina “Farma” na Savskom nasipu možda je i najbolja iliustracija jedne rijaliti države, rijaliti institucija, rijaliti inspekcija i rijaliti sudova, a naposletku i rijaliti MUP -a.
U čemu je problem? Policijska patrola, za koju je jasno da mora kao bivšeg predsednika da obezbeđuje Tomislava Nikolića, ne vodi brigu isključivo o Tomi, već nadzire i nelegalnu vikendicu njegovog sina na Savskom nasipu, što su potvrdile i fotografije koje su napravili reporteri Nova.rs.
Nije poznato da je nelegalna vikendica dobila status objekta od posebnog značaja, a ako jeste, bilo bi zanimljivo čuti na osnovu kojih kriterijuma je dobila takav status. Tragom ove fotografije i dobijenih informacija, Nova.rs je kontaktirala Ministarstvo unutrašnjih poslova, kojem smo postavili pitanje:
“S obzirom da je primećeno da policija obezbeđuje pomenuto mesto, interesuje nas da li službenici MUP-a obezbeđuju bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića ili sam objekat?”
Međutim, povratnu informaciju iz MUP-a nismo dobili, te je tako javnost ostala uskraćena za odgovor na pitanje da li se državni resursi i novac svih građana troši na obezbeđivanje nelegalne vikendice.
Žandarmerija obezbeđuje brod “Jovanjica”
Nesvakidašnja situacija viđena je 13. septembra na Dunavu, kad je žurku na jednom brodu obezbeđivala Žandarmerija Ministarstva unutrašnjih poslova. I možda to što su ljudi sa dugim cevima čuvali jedan brod ne bi bilo toliko interesantno javnosti, da nije isplivala informacija da pomenuto plovno vozilo pripadalo Predragu Koluviji, narko dileru iz afere “Jovanjica”.
To informaciju je prva u javnosti iznela potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, navodeći da se na pomenutom brodu nalazila i partnerka premijerke Ane Brnabić.
Na pitanje da li je brod koji je obezbeđivala Žandamerija i na kojem je organizovana žurka polovo vozilo koje je svojevremeno osumjičeni Predrag Koluvija, prvooptuženi za aferu Jovanjica, poklonio BIA, iz MUP-a su kratko poručili da pomenuti brod ne koriste, da nije u njihovom vlasništvu, te da ne znaju uslove korišćenja istog. Na pitanje koga su Žandarmi obezbeđivali, iz policije nisu hteli da odgovore. I ovoga puta su državni resursi iskorišćeni za demonstriranje bahatosti jedne grupe ljudi koja očigledno nema nikakav osećaj za meru. Ono što problem čini većim, jeste činjenica da je policija saučestvovala u ovoj sramoti, dok će račun na kraju, kao i uvek, biti ispotavljen običnim građanima.
Tako je u jednom kratkom periodu policija postala saučesnik brojnih skandala, koji su se nizali kao na traci, dok je njen rukovodilac Vladimir Rebić nemuštim izgovorima pokušavao da skrene pažnju sa sopstvene odgovornosti za propuste u radu MUP-a. Međutim, stanje na terenu je veoma teško lažirati i zaista je nemoguće pronaći adekvatne izgovore za stvari koje su učinjene u prethodna dva meseca. Ono što bi najpoštenije bilo i što bi se u svakom normalnom društvu(kakvo naše teži da bude) podrazumevalo, to je da direktor MUP-a Vladimir Rebić konačno preuzme odgovornost i povuče se sa mesta direktora.
