Ratko Femić, kolumna za portal Nova.rs, 24.9.2020.
Neko iz gradske uprave konačno je odrešio kesu i nabavio ono što je Beograđanima najpotrebnije – veru i humor. Na ovakav zaključak nas navode reakcije građana, a oni su se juče uglavnom krstili i smejali. Taj neko iz gradske uprave, a sve oči su uprte u zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, iz Španije je nabavio šest palmi i posadio ih na Kalemegdanu. Nema veze što trećina naselja u glavnom gradu Srbije nema kanalizaciju važno je da se dobro zezamo – da se vozimo gondolom, gledamo u falusoidni jarbol, slušamo koncert raspevane fontane kojoj se ne može prići.
Koliko juče smejali smo se Ivici Dačiću kada je bubnuo u Briselu da je strateški cilj Srbije izlazak na more. Ispostavilo se da to izgleda i nije bio gaf i da se ozbiljno spremamo za taj poduhvat.
Sad kad Kalemegdan postane Palmemegdan građani će moći usred Beograda da leže na ležaljkama ispod palmi i gledaju na Dunav i Savu. Već vidim kod mene u Mirijevu kako se komšije gužvaju ispred stanice metroa odakle će direktnom linijom da odu na kalemegdansku plažu. Pre dve godine baš na tom mestu su naprednjački funkcioneri u kampanji stajali sve sa kartama za metro koga još nema, a bogme ga još dugo neće biti.
Ne bih rekao da je ovo iznenađenje, jer smo baš pre neku godinu iz prvog naprednjačkog ešelona čuli ideju o izlasku na Egejsko more. Tadašnji predsednik Tomislav Nikolić reciklirao je zamisao o prokopavanju plovidbenog kanala Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more. Ako se nije odustalo od sumanutog poduhvata onda će nam kalemegdanske palme i poživeti jer će i na ušću Save u Dunav da pirkaju mediteranski vetrovi.
Slavsku trpezu neće da krasi pečeno omiljeno srpsko mitološko biće – pragnje, jer će gosti da jedu dagnje iz Morave. Šumadija će da postane Palmudija. Onda da se ne začudimo kada za koju godinu budemo viđali oglase u kojima se traže radnici za branje banana na plantažama u Slancima, Grockoj, Zaklopači, Vinči… A i to ima da se desi jer su ovi stručnjaci koji su zasadili onu lepotu na Kališu kažu da smo poslednjih godina svedoci promene klime, koja se polako menja od kontinentalne i postaje sličnija submediteranskoj.
Biće da su nam se zbog toga sušile onolike sadnice na obnovljenom Trgu republike, još jednom od grandioznih Vesićevih projekata.
Ako se setimo onog cveća u saksijama koje vise duž autoputa na ulasku u Beograd čini mi se da nam ni palme neće potrajati. Ispade da je najtrajnija i najisplativija investicija u zelenilo bila ona plastična novogodišnja jelka od 80.000 evra. Ona, valjda, još traje.
Suvonjavu budućnost beogradskih palmi sluti sudbina njihovih sestara iz Makedonije koje su tamošnji čelnici zasadili po gradovima. Em je more bliže Makedoniji nego što je to nama, em su tamo palme preko zime uvijali ćebadima i ništa nije pomoglo. Smrzle, osušile se. Eto šta će da se desi i kod nas. Važno je da je neko uzeo novac za tu glupost.
