Novinarka NIN-a Sandra Petrušić izjavila je u Novom danu da je njeno istraživanje u vezi zvaničnih brojeva koje je saopštavao Krizni štab i ostale nadležne institucije pokazalo veliko neslaganje između saopštenih podataka i onih koji su zavedeni po nadležnim institucijama. Ona ocenjuje da je "najveće laganje bilo u julu", kao i da ne postoji nikakva metodologija za izračunavanje rezultata, već da se svi podaci nalaze u kompjuterima institucija, i da je potrebno nekoliko klikova zaposlenih da se dođe do njih.
"Svi su nas lagali sve, koliko ja imam utisak u ovom trenutku. Ja sam napisala zahtev za informacije od javnog značaja i poslala sam ih institutima i zavodima koji pokrivaju celu teritoriju Srbije. Dve trećine ih je prihvatilo. Zahtev koji sam poslala je sadržao šest podataka koje sam tražila, podatak o broju umrlih, broj zaraženih, broj PCR testiranih u julu i od početka pandemije do 17. avgusta, kada sam ja počela sa tim istraživanjem. U roku od dva sata odgovor mi je stigao iz Valjeva, Šapca i Leskovca, što znači da te podatke ljudi imaju i da oni postoje", navala je Petrušić.
Dodaje da se ispostavilo da ne postoji nikakav sistem, već da se podaci nalaze u kompjuterima zaposlenih u nadležnim institucijama, kao i da se u nekoliko klikova može doći do njih.
"Međutim, čuli smo kako je Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković na konferenciji rekao da ne zna koju je metodologiju primenio NIN, kao i da nismo institucija. Mi nismo institucija koja je nadležna za to, ali je nadležna za kontrolu našeg zdravstvenog sistema. Što se tiče metodologije, ona se sastoji u tome što sam brojala, sabirala. Ljudi su mi poslali podatke, ja sam sabrala i izbrojala", istakla je Petrušić.
Kako je pojasnila, došla je do rezultata koji ukazuju da je bilo mnogo manje testiranih, nego što je zvanično saopšteno.
"U trenutku kada sam ja završila istraživanje, zvanični podaci su govorili da je bilo testirano 800.000 ljudi, a ja sam došla do podataka za 200.000 ljudi, a jednu trećinu podataka nisam ni dobila. Hajde da dodamo da je to još 100.000 ljudi, što znači da 500.000 osoba koje su oni prijavili nije testirano. Takođe, podaci pokazuju da je broj obolelih bio drastično veći u julu, od onoga što je saopšteno. Na početku epidemije mislim da se manje lagalo, nismo bili spremni, i mislim da se tada lagalo o broju zaraženih. Početak laganja je započeo kada su najavili izbore", smatra Petrušić.
Ona dodaje da se tada, po njenom mišljenju, Krizni štab "uhvatio u priču" sa vlastima da "im pegla podatke da bi oni mogli da održe izbore".
"Broj lažiranih podataka sve veći kako su se približavali izbori"
"Kako smo išli ka izborima, lažiran je bio broj ljudi koji je bio zaražen, smanjivan je. Onda je nastupio baš jaki drugi talas, posle izbora, i tada više niko nije mogao da da prave podatke, niti su ti podaci postojali. Oni su na prvu laž, davali sledeću laž, i stalno smanjivali (brojke) da bi nas tako doveli do jula meseca, u kome sam ja došlo do podatka da je na 10.000 obolelih bilo 13.000 obolelih, bez jedne trećine podataka", ističe Petrušić.
Ona kaže i da se analizom brojki koje su dolazilie iz okruga, uočava da se "minimum lagalo za oko 6.000 ljudi" u julu.
Petrušić naglašava da je u njenom radu bilo najteže doći do pravog broja preminulih osoba.
"To nije problem samo kod nas. I Svetska zdravstvena organizacija nije tačno odredila kako želi da se broje mrtvi. To je najteže izbrojati, isklasifikovati, i znati ko je od čega umro. Takođe, to nije najbitniji podatak koji nam znači da bi smo pratili epidemiju. Nas mogu da spasu samo epidemiološke mere, a smrtnost je ono što dolazi na kraju i što ne zavisi od samih mera. Svuda na svetu je smrtnost od dva do tri odsto, i ne varira mnogo", naglašava ona i slaže se da je mnogo važnije koliko je novoobolelih i novotestiranih osoba od broja preminulih.
Prema njenom mišljenu, Srbija trenutno spada u red zemalja sa najboljom situacijom sa koronavirusom.
"Ja ne verujem u zvanične podatke, ali verujem u neke do kojih dolazim, a koji nisu zvanični. To su institucije koje mi dostavljaju podatke, a vidimo da nije gužva ni pred kovid ambulantama, gde narod ne leži na ulici po šest i sedam sati kao što je ležao u julu i kada su građani čekali po sedam sati da bi ih primili na pregled", zaključuje ona.
Izvor: N1 Beograd
Izvor: N1 Beograd
