Ognjen Radonjić, tekst za Peščanik.net, 5.9.2020.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Naša javnost danima nagađa šta je sadržaj pregovora Srbije i Kosova u Vašingtonu. Nagađamo jer nemamo pojma koja je naša državna politika, osim Dačićevih egzotičnih akcija otpriznavanja Kosova od strane banana država. Nisam bio zainteresovan za ove pregovore sve dok ministar finansija nije objavio da je na stolu priznanje Kosova. Ni na trenutak mu nisam poverovao, jer da je tako nešto bilo na stolu, izlaza ne bi bilo. To mi liči na priče o tome da je crnogorski režim oboren iz Beograda i da je naš predsednik, a sa njim i pravoslavna džamahirija, pravi pobednik na crnogorskim izborima. Kako da ne – osim što je to uvreda za crnogorske građane koji su izašli u rekordnom broju da obore u korupciji ogrezlog diktatora i crnogorsku opoziciju koja je građanski, a ne verski orijentisana – voleo bih da znam kojem to diktatoru odgovara kada padne diktator iz najbližeg okruženja. Sve one šarade, od paljenja crnogorske zastave u centru Beograda do auto-litija, imale su za cilj da uplaše prosečnog crnogorskog glasača kako bi svoju sigurnost potražio u zagrljaju višedecenijskog tiranina.
Elem, juče su pregovori u Vašingtonu završeni, a spoljnopolitički komentatori se slažu da su teme bile ekonomske i da je ovo veliki uspeh američke diplomatije. Suštinski, mi ćemo podizati kredite i plaćati izgradnju auto-puta i železnice do Albanije. Tu mi je pažnju privukao još jedan potez vlasti – predsednik se hvalio kako mu je Tramp poklonio olovku kojom se potpisao (propustio je da kaže da su te olovke dobili svi učesnici pregovora) i da je dobio ključeve od Bele kuće da bi u nju mogao da uđe kad god poželi. Naravno, ovo je toliko sumanuto da ne može biti realno – i nije, baca nam prašinu u oči kako bismo se bavili njegovim ludilom, dok je zapravo pravo ludilo ono što je on tamo potpisao.
Prvo, uvredio je Rusiju jer je potpisao da će Srbija diversifikovati svoje izvore snabdevanja energentima, verovatno u smeru američkih, što je ujedno i uvreda za Angelu Merkel koja je ušla u sukob sa SAD zbog opstruiranja izgradnje Severnog toka.
Drugo, nije bolje prošao ni brat Si: iako Huavej instalira kamere za pepoznavanje građana po celoj Srbiji, potpisali smo da ćemo zabraniti upotrebu 5G opreme dobavljene od sumnjivih prodavaca – čitaj Huaveja.
Treće, i pored protivljenja Ujedinjenih nacija, Palestinaca, arapskih zemalja i članica EU, Amerika je pre tri godine iz Tel Aviva premestila svoju ambasadu u Jerusalim. Od juče su tim stopama pošli Beograd i Priština. Srbija će postati prva evropska zemlja sa ambasadom u Jerusalimu, dok će Kosovo postati prva zemlja sa većinski muslimanskim stanovništvom sa ambasadom u Jerusalimu. Verovatno možemo očekivati sankcije i povlačenje ambasadora nekih arapskih i većinski muslimanskih zemalja iz Beograda.
I četvrto: naš predsednik, koji se navodno bori za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije, prisustvovao je pregovorima u kojima je Amerika postigla dogovor da Izrael prizna nezavisnu državu Kosovo. Ovaj dokument je potpisao Hoti i taj pasus je jedini koji se ne nalazi u dokumentu koji je potpisao naš predsednik, sve ostalo je isto. Dakle, može li luđe – Izrael zahvaljuje Beogradu za otvaranje ambasade u Jerusalimu tako što priznaje nezavisnost Kosova. I Tramp je super prošao: u predizbornoj kampanji zadužio je moćni izraelski lobi.
A što se nas tiče, kakav je to sporazum kojim istovremeno antagonizujemo EU, arapski svet, muslimane, Rusiju, Kinu i pozdravljamo priznanje nezavisnosti Kosova od strane Izraela? Zašto bi tako nešto iko potpisao? Odgovor je, po običaju, banalan – dok se mi bavimo njegovim ludilom zbog poklonjene olovke i ključeva Bele kuće, on je sebi kupio još godinu dana vlasti.
Dačić će morati da se skrasi: nema više akcijašenja sa otpriznavanjem, dok se na pitanje međusobnog priznanja i pristupa Kosova međunarodnim organizacijama stavlja moratorijum od godinu dana – simple as that.
