Ljubodrag Stojadinović, tekst za Peščanik.net, 28.9.2020.
Kako se sve Vulin udvara Vučiću? Uporno, neprekidno, u svakoj prilici, bestidno i javno. Već je na nivou ushićenja komične, opskurne ulizice Marka Đurića. Čitava kolonija njima sličnih nestrpljivo čeka svoj red.
Udvarač poseže za prilično zastarelim modelom osvajanja srca. Obleće, hvali iznad granica obožavanja i sa mnogo patosa uzdiže voljenog u nebesa. Ljubljeni sa svoje strane naizgled hladno posmatra smešnog tetreba, ali njemu jedino takvi gode.
Evo najnovijeg epa o stvaranju ničeg manjeg, nego Srpskog sveta! Šta bi to bilo? Nešto veliko, u istoriji nepoznato izvan tragedije, ni država ni unija niti obična zamisao nego ideja o istinskom pijemontu u jednom čoveku koji bi sve Srbe okupio pod jednu kapu, ma gde oni bili.
Pre nego što je ovaj produkt svog raskošnog misaonog aparata izneo kao projekt-utopiju Srpskog sveta, tehnički ministar odbrane se na nivou iste ideje zakrvio sa medijima u komšiluku, ili susjedstvu, kako vam drago. Ali tako što je potvrdio da je istina ono što se tamo piše i govori. On se nada da su istiniti navodi bošnjačkih i crnogorskih medija da predsednik Srbije Aleksandar Vučić stvara Srpski svet. Vučić i treba da stvara Srpski svet, govori Vulin. Beograd mora u sebi i oko sebe da okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba.
Ako ste mislili da posle ovoga glupost više nije imala šta da kaže, naravno da niste u pravu. Udvarač tvrdi da Vučić jeste predsednik svih Srba i da zbog toga mogu samo da ga mrze.
Ali taj ide još dalje. Pa kaže u Danasu: „Srbi nemaju jednu državu, ali mogu da imaju jednu politiku i jednu volju. Jedinstvo Srba je nužnost bez koje nas neće biti. Srbi su postali jedinstven politički narod (!?) i bolje da se na tu činjenicu naviknu svi koji napadaju Vučića što je ojačao Srbiju“.
Blistavo i strašno, kako bi rekao Bekim Fehmiu, ali ovde blista samo nosilac ambiciozne jeze, tehničko lice nedostojno prilike da bilo šta javno kaže. Svi apstraktni Srbi, sabrani pod Vulinovu šljivu su nepostojeća stavka. Svoj šovinistički san Aleksandar Vulin bi mogao da opravda silnim neznanjem, koje se do kraja ovog teksta lako može dokazati. Ali, u njemu raste pelcer, osmi putnik željene diktature nad svim Srbima, pa i svim građanima koji nisu u stanju da odrede sebe u kategoričnoj etničkoj isključivosti.
To što Vulin pojma nema o političkoj teoriji i sistemima, o tipovima i oblicima demokratije ili tiranije, ni po jada. Ne zna i ne zna da ne zna; njega i ostale asistente vladanja Gospodar je oslobodio potrebe da bilo šta znaju: može se biti ministar i sa četiri razreda osnovne, za taj posao se ne traži škola.
Vulin bi morao da zna da ni nelegitimno ni legitimno izabrani predsednik nije predsednik građana, nego republike. Ideja o predsedavanju građanima je relikvija ostvarene teorije o opštem podaništvu. Predsednik republike je sluga građana a ne njihov gospodar, on odgovara njima a ne oni njemu. Ne postoji predsednik svih, niti i jednog građanina, to je samo autoritarna zamka koja je zaklon za ostvarenje nedopuštenog. Naravno, taj nije i ne može biti moj predsednik, kao ni bilo čiji, jer se njegova simbolična moć ne ostvaruje nad ljudima, nego u jednom segmentu aparata države, republici dakle kao njenom simbolu. Ona je servis a ne strašilo moći pojedinca koji je uzurpirao vlast.
Ali, Vulin ne poznaje granice svoje misaone nemoći i udvaračkog zanosa, nego traži da Vučić bude predsednik Srba svuda gde ih ima. Ne građana, čak ni u Srbiji, nego isključivo Srba.
Da se na tome zaustavio još bi se moglo govoriti o niščem duhu koji ne zna šta zbori ali zna zbog čega to čini.
Svoj misaoni vrhunac tehnički Vulin ostvaruje u parafrazi velike naci ideje, u rečenici koja mu je možda nekako doskakutala iz čuvenog dokumentarca Leni fon Rifenštal Trijumf volje iz 1935. godine. Volja je samo firerova i ne može biti ničija do njegove, ona pokreće poslušnu naciju postrojenu pred njim.
Vulin tvrdi kako bi valjalo da Srbi, ma gde bili, imaju jednu politiku i jednu volju; ako tako ne bude, mogli bi da nestanu.
Vulin tačno zna kakva je to politika: trijumf volje svog i firera svih Srba nad svim Srbima.
Srpski svet je zamišljen i ostvaruje se kao pandemonijum gde sablasti daju sebi objašnjenja i ovlašćenja za opite nad zaspalim narodom.
Zbog toga je Vulinova ideja o paklu za sve Srbe samo odjek snage volje Velikog Nitkova koji pokazuje nameru da je sprovede.
