NOVI PAZAR – ŽRTVOVANI GRAD
Hronika užasa
Svi koji su radili na infektivnom odeljenju tvrde da i danas, dok prolaze praznim hodnicima, čuju ljude koji su se gušili dok su na podu čekali da neko umre da bi im se obezbedila postelja, ali na zahtev da se smeni rukovodstvo koje je za to odgovorno vrh vlasti ne odgovara
Uz tvrdnju da je čuo kako to interesuje novinare, dr Zoran Gojković se na jednoj od sve ređih konferencija za medije, pohvalio stabilnom situacijom u Novom Pazaru i činjenicom da se tamo leče samo četiri kovid pacijenta. Lepo, ali izgleda da Krizni štab, po običaju, nije razumeo šta je to što javnost interesuje ili se opet opredelio za spinovanje. Baš niko nije tražio trenutni broj obolelih, već da nadležni podnesu odgovornost za katastrofu u Pazaru i najveću stopu smrtnosti u Evropi, koja se mogla sprečiti da se mali lokalni bogovi nisu igrali životima ljudi. I da im veliki bogovi nisu omogućili da to nastave da rade i da sa kredibilitetom „mesara“ (omiljena parola na protestima) uvedu grad u novi talas epidemije.
„Zašto je problem da se u ovoj zemlji smeni nesposobno rukovodstvo? Zar da sledeći talas čekamo sa ljudima koji su sve vreme tvrdili da apsolutno sve drže pod kontrolom, a humanitarna katastrofa koja nas je zadesila ih je demantovala svakog dana. Imam više od 30 godina staža i videla sam strašne scene, radila sam sa pacijentima s ratišta, ali ovako nedostojanstveno umiranje nisam videla nikada“, kaže dr Lajla Sebečevac, anesteziolog i jedna od potpisnica za smenu v. d. direktora Mehe Mahmutovića.
Više od trećine specijalista zaposlenih u Opštoj bolnici u Novom Pazaru (37) pokrenulo je peticiju za smenu dr Mahmutovića, smatrajući da su on i njegov tim najodgovorniji za kolaps u bolnici i lažno informisanje javnosti, a zahtev su sredinom avgusta uputili predsedniku, premijerki i ministru zdravlja. Odlazeće i nadolazeće državno rukovodstvo je odlučilo da ga ignoriše. Očito nisu imali volje da se ponovo lično blamiraju, kao što su to učinili povodom zahteva 3.000 lekara da se smeni Krizni štab, kada već imaju svog lokalnog moćnika koji će, uz sličnu retoriku, dobrovoljno da se blamira sam. I da bez njihove pomoći izgovori ono što bi i sami rekli – da je to neki mali broj nekompetentnih lekara koji političari i koji nije imao veze sa kovidom, a sada želi fotelje za sebe.
„Veliki broj lekara nam je dao podršku, ali iz svojih ličnih razloga nisu hteli ili pre bih rekao nisu smeli da se uključuju u to. Svi koji smo potpisali smo znali da smo se ponudili na tacni i da će nas razvlačiti uzduž i popreko, a mnogi nisu spremni na to. I mnogi su radili sa obolelima od kovida, za razliku od direktora koji nijednom nije obukao skafander i obišao pacijente. Ali nisu veći heroji oni koji su radili sa kovidom, ljudi se razbolevaju i od drugih bolesti, a nas je veoma malo. Naravno da smo bili nepripremljeni, mnogi su, ali pokušaj da se uvek prikažemo samo u superlativu izaziva bes kod ljudi. Dan-danas ne znamo koliko je ljudi umrlo i koji su svi problemi bili. Ljudi koji su nam došli u pomoć su rekli – ovo je Kambodža, kako se niste svi zarazili? Zato se sada mora analizirati šta je rađeno a šta nije, ali čim ukažemo na brojne probleme, usledi kritika da želimo nešto drugo i da nas rukovode politički razlozi. Zbog toga smo se u startu ogradili da ne pripadamo nijednoj političkoj priči. Ovo je samo pitanje obraza, konačno mogu da izađem u grad i kažem ljudima – nismo svi isti. Kada neko izgubi utakmicu selektor se smeni, ali kod nas ljudski životi izgleda nisu bitni kao utakmica“, kaže hirurg Džemail Detanac.
Pa, izgleda da stvarno nisu bitni. Direktor Meho Mahmutović je krajem juna, kada je već bila kataklizma, tvrdio da u Pazaru nema smrtnih slučajeva („Bio je jedan, intubiran je i poslat u Kragujevac, ali je tamo umro), dok je Mirsad Đerlek, koordinator novopazarske regionalne bolnice, nakon svega imenovan za sekretara u ministarstvu zdravlja, što se graniči sa nerealnim – imenovala ga je Vlada koja je u tehničkom mandatu. Ništa čudno, smatra dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, jer je „dobro sarađivao, tj umanjivao brojke o obolelima, pa je za to nagrađen“. A ta igra brojkama je omiljena i predsedniku – iako je tokom juna i jula „Gradska čistoća“ Novog Pazara organizovala 275 sahrana, što je tačno tri puta više nego u istom periodu prošle godine, Vučić je objavio da je u tom periodu bilo „16 odsto manje preminulih nego u istom periodu prošle godine“.
Autor: Sandra Petrušić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 3.9.2020.
