Sofija Mandić, tekst za Peščanik.net, 17.9.2020.
Predstavnica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević je, nakon sednice Kriznog štaba održane u nedelju 13. septembra, najavila da će za tačno pet dana, u 18 časova, biti uveden nadzor nad putnicima koji se iz inostranstva vraćaju u Srbiju.
Iskoristimo priliku da još jednom naglasimo da nam se Kisić Tepavčević obratila u ime nepostojećeg i nenadležnog državnog organa za sprovođenje epidemioloških mera, u javnosti poznatog kao Krizni štab. Iako ovaj organ postoji samo u imaginaciji Predsednika Srbije i njegovih vernih sledbenika, poput predsednice Vlade, Kisić Tepavčević ni u toj imaginaciji nije članica ovog tela, već njegova spoljna saradnica, o čemu je na Peščaniku već bilo reči.
Uprkos tome, imenovana je iskoristila priliku da u ime Kriznog štaba pozove „sve koji se nalaze u zemljama u okruženju da se vrate do petka“. Pod svima, pretpostavljamo da predstavnica Kisić Tepavčević misli na državljane Srbije, a ne baš na sve osobe koje se nalaze u zemljama u okruženju, jer u njima, sasvim iznenađujuće, ne borave samo građani Srbije. Predstavnica nepostojećeg Štaba je ostala nedorečena i u tome koje su to sve zemlje u okruženju. Izričito je pomenula Crnu Goru, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ali to nisu jedine zemlje u našem okruženju.
To što je uputstvo, a zapravo više ultimatum, dat od nenadležne osobe i nenadležnog organa je u savršenom skladu sa prirodom uputstva – niti se zna ko treba da se vrati, niti iz kojih zemalja. Jedino što ti neki iz nekih zemalja treba da znaju jeste da je potrebno da se vrate do petka do 18h ili im se smeši zdravstveni nadzor. Zašto baš ovaj dan i baš ovo vreme takođe ostaje nepoznato.
Možda je vreme da ponovimo da Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa obavezan zdravstveni nadzor za sve osobe koje u Srbiju ulaze iz zemalja u kojima postoji epidemija zarazne bolesti – putnici imaju obavezu da se prijave na graničnom prelazu, gde im se uručuje rešenje o zdravstvenom nadzoru, koji dalje sprovodi institut za javno zdravlje u mestu boravka putnika.
Ovo pravilo važi svih meseci trajanja epidemije korona virusa i važi za sve putnike koji dolaze iz zemalja u kojima je proglašena epidemija. Halucinacije Kriznog štaba o nekim putnicima, nekim zemljama i nekom petku od 18 časova su – recimo to sasvim otvoreno – težak bezobrazluk.
Niko, uključujući tu i nepostojeći Krizni štab i njegovu navodnu predstavnicu, ne može određivati kada će se primenjivati zakoni Republike Srbije, a kada ne. Ovde je jasno rečeno – a svaki građanin to može proveriti uvidom u član 30 i 31 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti – pravilo o zdravstvenom nadzoru za putnike koji dolaze iz zaraženih područja je važeće pravilo od donošenja zakona 2016. godine, do danas, besprekidno i bez izuzetka.
Nikakav petak i nikakvih 18 časova ne postoje, sem u glavama izgubljenih epidemiologa, koji odavno više ne znaju šta pričaju.
Darija Kisić Tepavčević se čak usudila i da izjavi da „ako želimo da putujemo van zemlje treba dobro da promislimo, jer skoro svuda je situacija lošija nego u Srbiji“. Da li je možda situacija toliko lošija u drugim zemljama u odnosu na Srbiju jer Srbija odbija da testira odrasle, a od nedavno i decu sa mogućim simptomima korona virusa? Verujem da svako od čitalaca u svom okruženju ima one kojima je poslednjih nedelja u kovid ambulantama saopšteno da neće biti testirani i da im je usmeno saopšteno da se u njihovom slučaju „radi o nekom drugom virusu“. Oni koji su vraćeni kućama, a slučajno jesu bili zaraženi korona virusom, širiće infekciju dalje, ali koga je za to briga sve dok je „skoro svuda situacija lošija nego u Srbiji“. Kako je odavno rekao glavni klovn domaće epidemije: što manje testiramo, to je manje obolelih. Upotrebom takvih metoda, Srbiji zaista nije teško da uperi prstom u tuđe „lošije situacije“.
Znake potpune dezorijentacije pokazao je i dr Predrag Kon u izjavi datoj na istu temu. On navodi da zdravstveni nadzor od petka „jeste neki vid zdravstvenog nadzora, ali da to nije onaj zdravstveni nadzor koji je definisan zakonom jer on ne bi bio moguć bez vanrednog stanja“.
Obaveštavamo doktora Kona da je jedini zdravstveni nadzor koji je moguć onaj koji je definisan zakonom. Drugi nije i neće biti moguć, a to će biti potvrđeno i pred pravosudnim organima, ako i kada se ova pitanja pojave u sudskim postupcima.
Neće biti moguć neki hibridni zdravstveni nadzor, čak ni kada ga osmisli takozvani Krizni štab i pritom samozadovoljno najavi „da će biti i kažnjavanja“. O tome da zdravstveni nadzor predviđen zakonom nije moguć bez vanrednog stanja je zaista nemoguće govoriti ozbiljno. Predrag Kon od marta do danas nije naučio kada se primenjuje Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Tačan odgovor je – primenjuje se uvek, vanredno stanje sa time nema nikakve veze. Neprijatno je slušati izjave dr Kona kada imaju bilo kakvog dodira sa pravom, jer po pravilu nemaju nikakvog dodira sa istinom.
Zaista, do kada predstavnici nepostojećeg Kriznog štaba planiraju da nas maltretiraju? Gospodo, ili sprovodite zakon, uključujući tu i meru zdravstvenog nadzora, u okviru instituta za javno zdravlje u kojima radite, ili podnesite ostavke. Prestanite da izmišljate mere, rokove i zemlje u koje može ili ne može da se uđe; zdravstveni nadzor koji na bilo koji način odstupa od onoga što je odavno propisano. Sem što je potpuno neprofesionalan i bahat, ovakav pristup neminovno vodi kontinuiranoj neizvesnosti, koja dodatno krnji psihičko zdravlje stanovništva.
Savet za sve koji ulaze u Srbiju, bez obzira da li je u pitanju petak i bez obzira na vreme ulaska u zemlju jeste – ako ulazite sa teritorije zemlje u kojoj je proglašena epidemija, izvršite prijavu na graničnom prelazu radi određivanja zdravstvenog nadzora, a zatim se prijavite i lokalnom institutu za javno zdravlje. Poštujte zakon i ne nasedajte na ultimatume i paniku družine koja je odavno izgubila konce upravljanja ne samo epidemijom, već i upravljanja sobom.
