Srbija srlja ka dužničkom ropstvu, do kraja godine dug bi mogao da naraste na 30 milijardi evra
Od Kine je Srbija već pozajmila 1,1 milijardu i ugovorila novih 7,35 milijardi evra kredita, pa će narednih 20 godina samo za kamatu morati da plaća u proseku 220 miliona evra godišnje. Ekonomska kriza će pogoršati poziciju Srbije, a tada bi Kina mogla da traži da joj se dug namiri ustupanjem EPS-a, Telekoma, državne zemlje ili nečeg drugog
Kinezi nam grade puteve, pruge i garaže, kopaju našu rudu, proizvode struju, grade stanove, od Kineza zavisi da li ćemo udisati čist vazduh, Kinezi kontrolišu signal za mobilni i internet, nadziru kretanje ljudi, isporučuju medicinsku opremu, prave vakcine, leče bolesne... Kinezi će nas, kako je krenulo, i - sahraniti.
Već su i afričke zemlje počele da shvataju da su upale u zamku Kine, ali Srbija i dalje srlja ka dužničkom ropstvu. Globalna politika Kine prema zemljama u razvoju dobila je i svoje ime – debt-trap diplomacy - koje podrazumeva davanje kredita direktnom pogodbom, bez tendera i konkurencije, na osnovu kojih se ugovori dodeljuju isključivo kineskim firmama po naduvanim cenama. Sve naravno krene sa posetama na najvišem nivou, „čeličnim prijateljstvom“, pesmama na maternjem jeziku usred Pekinga i naizgled povoljnim poslovnim ponudama. Države koje se „navuku“ na ovaj vid finansiranja, Kina diplomatski uslovljava novim kreditnim aranžmanima, sve dok dužnik ne postane nesposoban za servisiranje nagomilanih obaveza. Tada se Kinezi transformišu u izvršitelje i počinje iznuđivanje prirodnih resursa i najvrednije državne imovine, pod izgovorom naplate duga.
Kinezi su debt-trap diplomacy najviše primenili u afričkim zemljama, koje su prema procenama iz 2018. godine, od Kine uzele 135 milijardi evra kredita. Za Srbiju je vrlo indikativno ono što se dešava u Zambiji, koja se ukupno kod Kine zadužila 6,7 milijardi evra za veliki broj projekata, od poljoprivrede, izgradnje puteva, bolnica, brana i aerodroma, do nacionalnog stadiona u Lusaki za 60.000 gledalaca.
Zambija, koja se nalazi u samom vrhu svetske liste po rezervama strateški važne rude bakra, očigledno nije slučajno izabrana. Kinezi su najveći strani investitori u zemlji i većinski vlasnici nekoliko rudnika bakra, a očekuje se da u narednom periodu konsoliduju svoju stratešku poziciju u „bakarnom pojasu“ Zambije.
Drugo veliko polje kineskog interesovanja u ovoj zemlji je proizvodnja električne energije, gde se Kina pojavljuje kao projektni partner, dobavljač opreme i kreditni poverilac državne kompanije Zesko. Nije tajna da poslednjih godina Zambija ima problema da servisira svoj dug prema Kini, a prema izjavama visokih američkih zvaničnika, Zambija pregovara sa Kinom o ustupanju kompanije Zesko kao sredstva za plaćanje nagomilanog duga, što je izazvalo revolt lokalnog stanovništva.
Kina se, naravno, ne ponaša jednako prema svakoj zemlji, mudro bira što slabije mete za napad, pa ih je zato gotovo nemoguće videti u zemljama Evropske unije. Srbija je zemlja koja je na evropskom kontinentu najviše zagrizla kineski mamac, a naša situacija neodoljivo podseća na Zambiju.
Autor: Dušan Nikezić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 6.8.2020.
