Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Rusija registrovala prvu vakcinu protiv koronavirusa, a trka za vakcinu protiv virusa koji je odneo hiljade života traje otkada je pandemija počela. Rusi su preliminarni pobednici, a očekuje se da neka od vakcina koje su u povoju budu ubrzo registrovane.
Ruska vakcina nosi skriveno ime “Gam-COVID-Vac Lyo” i razvijena je na Institutu za epidemiologiju Gamaleja u Moskvi. Jedino je poznato da je u pitanju tzv. vektorska vakcina, što predstavlja standardni koncept nastanka cepiva koji se već neko vreme koristi u istraživanjima.
Prva na svetu registrovana vakcina protiv virusa korona nazvana je „Sputnjik V“ po analogiji sa lansiranjem prvog veštačkog Zemljinog satelita 1957, navodi se na zvaničnom sajtu vakcine.
“‘Sputnik I’ je intenzivirao svemirska istraživanja u celom svetu. Nova ruska vakcina protiv kovida 19 stvorila je takozvani ‘trenutak Sputnjika’ za svetsku zajednicu. Zahvaljujući ovom poređenju, vakcina je dobila naziv ‘Sputnjik V’”, navodi se u objašnjenju naziva vakcine.
Njena osnova su virusi koji ne mogu da budu opasni za ljude, tzv. vektori. Oni služe kao nosioci karakterističnog genetskog materijala patogena protiv kojeg treba sprovesti vakcinaciju. Telo prepoznaje genetski materijal kao strani i stvara antitela koja sprečavaju infekciju u slučaju stvarnog susreta sa virusom.
U slučaju “Gam-COVID-Vac Lyo” dva različita adenovirusa koriste se kao vektori. Ova porodica virusa se često koristi u razvoju vakcina, pa je takav slučaj i sa virusom Mers. Korištenje poznatih vektora ima prednost što je njihova bezbednost već testirana u prethodnim studijama.
Kod vektorskih vakcina, inače, postoji osnovni rizik da će se imuni sistem boriti i protiv vektora, što može dovesti do neželjenih efekata.
Koliko je bezbedna?
Rezultati kliničkih ispitivanja na ljudima još nisu objavljeni. Zna se samo da je vakcina testirana na 38 osoba od sredine juna. Prema ruskim medijima, nije bilo nuspojava.
U osnovi, svaka vakcinacija koja se ubrizgava uzrokuje najmanje bol ili crvenilo na mestu uboda. To nisu dramatične komplikacije, ali moraju biti dokumentovane, pa je razložno biti skeptičan ako takvih promena na koži ne bude.
Da bi podvukao koliko je bezbedna, prvi inženjer ruske vakcine Aleksandar Ginzburg tvrdi da je lek koji sadrži vakcina već testirao na sebi. Međutim, to ne govori ništa o toleranciji i efikasnosti kada se koristi u celokupnoj populaciji, kod ljudi sa prethodnim bolestima i starijih osoba. Za sada nedostaju testovi koji bi to dokazali.
Sve vakcine sveta
U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji navode da je od 24. jula na globalnom nivou bilo 25 vakcina protiv KOVID19 u kliničkoj evaluaciji i preko 140 vakcina u pretkliničkoj evaluaciji.
Trka za vakcinu je komplikovana činjenicom da se traži paralelno pokretanje proizvodnje sa kliničkim probama i potencijalno sa gubitkom, pre nego što se zna da li je vakcina efikasna.
Ruski “Vektor”
Ruski državni centar za virusološka i biotehnološka istraživanja “Vektor” planira da proizvodnju vakcine protiv COVID-19 počne u novembru, izjavio je generalni direktor te ustanove, Rinat Maksjutov.
Oksfordska vakcina
U oktobru bi moglo da se zna da li je vakcina koju razvija univerzitet Oksford efikasna u borbi protiv koronavirusa.
Do tada će biti poznati rezultati ispitivanja u Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD, Brazilu i Južnoj Africi, saopštila je kompanija AstraZeneka koja namerava da proizvede dve milijarde doza do kraja sledeće godine.
Moderna
Farmaceutska kompanija Moderna Inc saopštila je da je počela razgovore sa nekoliko zemalja o sporazumima o nabavci njene eksperimentalne vakcine protiv koronavirusa i da je za potencijalnu nabavku već primila 400 miliona dolara depozita.
Nedavno je Moderna najavila početak poslednje faze ispitivanja u kojoj učestvuje 30.000 ljudi, kako bi se utvrdilo da li je njena vakcina sigurna i efikasna, što je poslednji test za odobrenje vakcine.
Milijarde za Džonson i Džonson
Američka vlada objavila je novu investiciju od milijardu dolara farmaceutskoj kompaniji Džonson i Džonson za razvoj vakcine protiv Kovida-19, sa garantovanih najmanje 100 miliona doza. Tim novcem finansiraće se proizvodnja na veliko te eksperimentalne vakcine.
Pod uslovom da se vakcine pokažu efikasnim, SAD bi teoretski mogla da dobije po 100 miliona doza od četiri kompanije Džonsoni Džonson, Novavaks, Fajzer/Biontek, Sanofi/GSK, i 300 miliona doza od grupe Oksford/AstraZeneka. Ova poslednja grupa je već potpisala ili je u pregovorima sa drugim zemljama, od čega 400 miliona doza za Evropsku uniju.
Belgijska vakcina
Belgijska farmaceutska kompanija ”Jansen Faramaseutika” počela je kliničko ispitivanje vakcine protiv KOVID19 koja bi mogla da bude dostupna u prvoj polovini sledeće godine.
Iz kompanije ”Jansen Farmaseutikal”, čija je matična organizacija američka firma ”Džonson i Džonson”, najvaljuju da će se vakcina u prvom krugu testirati na 1.000 odraslih ljudi u Belgiji i SAD.
Indonezija testira kinesku vakcinu
Indonezija je počela testiranje vakcine protiv koronavirusa, koju je razvila laboratorija Sinovak biotek (Sinovac Biotech) na 1.600 volontera.
Nazvana Koronavak (Coronavac) to je jedna od rethih vakcina u poslednjoj fazi kliničkih proba, pre nego što dobije definitivno odobrenje za upotrebu. Testiranje vakcine predviđeno je da traje do februara.
Vakcina se istovremeno testira kod 9.000 volontera u Brazilu, drugoj najteže pogođenoj zemlji pandemijom koronavirusa posle SAD.
Nova nada – Novavaksa
Kompanija Novavaksa saopštila je da je njena eksperimentalna vakcina protiv kovid-19 proizvela antitela protiv novog koronavirusa i čini se da je bezbedna, prema početnim podacima malog kliničkog ispitivanja u ranoj fazi.
Kompanija za biotehnologiju sa sedištem u Merilendu navela je da je njen kandidat za vakcinu, NVKS-CoV2373, proizveo više nivoe antitela kod zdravih dobrovoljaca nakon dve doze, od onih koji su pronađeni kod pacijenata koji su preležali kovid-19, prenosi Rojters.
Direktor istraživanja Gregori Glen rekao je Rojtersu da će kompanija uskoro početi mnogo veća klinička ispitivanja u kasnoj fazi i potencijalno bi mogla da prikupi dovoljno podataka da dobije odobrenja za regulaciju već u decembru.
Nemački stručnjak očekuje vakcinu do kraja ove godine
Predsednik nemačkog Instituta “Paul Erlih” (PEI), nadležnog za prihvatanje vakcina, Klaus Cihutek je uveren da će još ove godine biti pronađena vakcina protiv koronavirusa – tačnije, do kraja 2020. ili početkom 2021. godine.
Preduslov je da rezultati treće faze testiranja budu pozitivni, u trećoj fazi studije se proverava da li vakcina stvarno štiti i virusa.
I Erdogan vakcinu za trku ima
Turska je napravila veliki napredak u razvoju vakcine protiv koronavirusa i lekova za taj virus, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
On je dodao da se trenutno radi na razvoju osam različitih vrsta vakcina i deset medicinskih projekata, da je testiranje dve vrste vakcina na životinjama završeno, a da je za jednu od njih odobreno testiranje na ljudima.
Izvor: Nova.rs
Izvor: Nova.rs
