Kocke na Trgu republike nakon postavljanja su premetane još dva puta, a sva prilika je da će se ovaj "sport" nastaviti bar još jednom kada tim pravcem budu prošle tramvajske šine. Duga i mučna saga o rekonstrukciji Trga republike može se porediti jedino sa epskom pesmom "Zidanje Skadra na Bojani". Kad mislimo da je gotovo, sve krene iznova - a najveća žrtva apsurdnih odluka vlasti je sam Beograd.
Novo poglavlje u tužnom životu Trga republike, koji je u narodu već poznat kao “Vesićev trg”, najavila je nedavno “Politika”, napisavši da se u narednih 12 meseci očekuje novo vađenje granitnih kocki kako bi se postavile šine za tramvajsku liniju 1, koja bi saobraćala od Slavije do Kalemegdana.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda brzo je reagovala, pa su saopštili da su zapravo samo raspisali konkurs za izradu tehničke dokumentacije za proširenje pešačke zone Knez Mihailove. To, kako navode, prodrazumeva uređenje Vasine i Uzun Mirkove ulice, dela Ulice kralja Petra i Akademskog trga.
U tehničku dokumentaciju će se ugraditi i ranije usvojeno idejno rešenje tramvajske linije duž poteza Slavija – Kalemegdan, kažu iz Direkcije. Ako nam je za utehu, njihov zaključak je da je to nemoguće izvesti za 12 meseci – već je ipak potrebno više godina.
“Svako ko se razume u dinamiku radova, zna da je, ako se sve ovo zna, nemoguće da radovi počnu u kraćem roku od pet do sedam godina”, navode iz Direkcije.
Izgradnja šina od Slavije do Кalemegdana će podrazumevati raskopavanje Ulice kralja Milana, Terazija, Кolarčeve, Trga republike, Vasine, Studentskog trga i Uzun Mirkove. Dakle, čeka nas novi haos u raskopanom Beogradu.
Stručna javnost je ovu vest dočekala sa velikim strahom i čuđenjem.
“To je potpuno neverovatna stvar, da se u jednom velegradu, gde postoji neka gradska uprava, do te mere ne koordiniše sistem. Za početak, još uvek nije odlučeno da li će taj tramvaj ići od Slavije do Kalemegdana, jer se ne onda ne zna šta će se sa trolejbusima i autobusima. Zapravo, ne postoji koncept javnog gradskog saobraćaja u Beogradu. Sada svako iz vlasti ima neku svoju ideju.
Priča sa tramvajem došla je u fokus jer se sad raspisuje tender za izvođača, a to je apsolutno neprihvatljivo jer se time potpuno izbacuje iz konteksta javni interes. Predstoji ogromna potrošnja javnih para koje građani uplaćuju, a već je potrošeno 800 miliona za Trg republike. Ako se sećate tri puta su prekopavali i menjali kocke, sad će to sve ispočetka… Ja mislim da je to jedna neodgovorna i neznalačka vlast koja zapravo ne zna šta će sama sa sobom, a koja pokušava da animira javno mnjenje putem nekakvih korisnih radnji koje zapravo nanose ogromnu štetu”, rekao je za naš portal arhitekta Đorđe Bobić.
Verovatno se svi Beograđani sećaju kako je to izgledalo od leta 2018. do jeseni 2019. godine, koliko su trajali radovi na Trgu. Sve je počelo u avgustu 2018. godine, kada je Vesić najavio radove u trajanu od 420 dana, u vrednosti od 922 miliona dinara. Radovi je trebalo da se odvijaju u dve faze. Jedna do 1. marta 2019. godine, a druga nakon tog roka.
Već u septembru došlo je do zastoja – građevinci su tada, kako je pisao Vesić, ispod Trga pronašli temelj Stambol kapije, koja je srušena 1866. godine. Međutim, to ipak nije bila Stambol kapija – ostaci su zapravo pripadali Virtemberškoj kapiji koja je podignuta 1725. godine i porušena u zimu 1739/40. godine, kako je u novembru 2018. godine saopšteno iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Nakon pauze koja je trajala skoro dva meseca zbog pronađenih iskopina, nastavilo se sa radovima. Krajem decembra 2018. godine postavljena je podloga, a onda su u januaru stigle i granitne ploče. Novogodišnje i božićne praznike te godine Trg je proveo ukrašen bagerima.
Druga faza rekontrukcije kasnila je mesec dana od najavljenog roka, pa je počela 1. aprila 2019. Donela je velike muke građanima: za saobraćaj su bile zatvorene brojne okolne ulice, a izmenjene su i brojne linije gradskog prevoza.
Čitavo proleće građani su izbegavali centar grada, koji je bio ruglo, a prolazak tuda postao je pravi izazov. Došlo je i leto, a čelnici su redovno obilazili Trg, nadajući se da će se njihovom pojavom radovi magično ubrzati. Vesić je u obilasku bio u julu, a Vučić u avgustu 2019. godine.
Konačno, dočekali smo taj dan, 31. avgust 2019. godine. Beograđani su mogli da prošetaju po novom, sablasno pustom i prostranom Trgu republike, čiji izgled je mnoge užasnuo.
“Pedeset i pet dana pre roka grad Beograd je uspešno završio rekonstrukciju”, rekao je tada Vesić i čestitao kompaniji Štrabag i Direkciji za gradskog građevinsko zemljište grada Beograda na odlično obavljenom poslu. Nije ni sanjao košmar koji ga je ubrzo sačekao.
Vesićeve čestitke nisu bile dugog veka. Samo dve nedelje kasnije, “Štrabag” je postao glavni krivac što Trg republike ipak, gle čuda, nije bio završen. Ispalo je da je nova kaldrma na kolovozu oko trga, sačinjena od izuzetno grubog kamena, usporavala saobraćaj i biciklistima i motociklistima otežavala kretanje. Ali, kako je Vesić širokog srca, oprostio im je i dao im 40 dana za popravku.
Da apsurd bude veći, “Štrabag” je ipak za kranji rok završetka radova izabrao 23. januar 2020.godine. U panici, gradske vlasti su ipak obećavale otvaranje trga u novembru. Tada su brzo izdali objašnjenje koje je bilo podjednako konfuzno kao i ono u vezi sa šinama.
“Radovi na uređenju Trga republike su završeni, ali je zbog dugotrajnih procedura potrebno dodatno vreme za izradu neophodne dokumentacije u vezi sa ugovorom, te je doneta odluka da se ugovoreni rok produži za 90 dana”, tada su saopštili iz Direkcije.
U novembru, kada je konačno i pušten saobraćaj, saznali smo brojku od koje se mnogima prevrnuo stomak – čitava ova saga građane je koštala 768.262.900,91 dinar.
Zbog svega ovoga, najava novih radova oko Trga republike mnogima je izazvala bukvalno mučninu. Kako arhitekta Đorđe Bobić pojašnjava, tramvajska linija donela bi nove probleme u saobraćaju.
“Ne bih imao ništa protiv tog tramvaja kada bih mogao da vidim koncept javnog gradskog saobraćaja u Beogradu – kako ćemo mi građani da se prevozimo, da li će trolejbusi da ostanu… Ako se taj tramvaj postavi u ulicu kralja Milana, šta se onda dešava sa delovima ulice gde su drvoredi. Da li će biti posečeni? Po mojoj proceni, sadašnji profil nije dovoljan da održi tri trake za automobile i još dve za tramvaj. Tako da je to potpuno nerazumna radnja. Uostalom, ništa novo – imali smo priču sa gondolom gde je trebalo srušiti jedan deo Kalemegdanske tvrđave zbog stanice”, govori arhitekta.
Ponovo raskopavanje centra grada zbog zbunjujućih projekata deluje mu nerazumno.
“Ne znam šta je motiv za to, da li je da se troši novac kroz razne investicije, ili je u pitanju potpuna nekoordinacija među gradskim službama. Ne mogu da verujem da u gradskim službama ne postoje stručnjaci koji će vlastima da kažu da to nije u redu. Ili su do te mere potčinjeni, ucenjeni, uplašeni, ćute i rade to što im se naredi. To se ni za vreme druga Tita nije dešavalo”.
Najzad, žrtva Vesićevih megalomanskih projekata prepunih rupa i čudnih odluka biće sprska prestonica i njeni građani.
“Apsolutno je sve nepredvidivo i počinje da me hvata blagi strah od svega toga. Pedeset godina se bavim ovim poslom i nikada nisam ovo video, ne osećam se apsolutno dobro, a posebno me muči što oni kvare moj grad. Nešto što je Beograd decenijama stekao sad nema veze, to sada rušimo, premeštamo Železničku stanicu na nedostupno mesto, pravimo neki besmislni trg ispred zgrade stanice za koji se ne zna šta će biti, postavljamo nekakav spomenik od 10, 12 spratova Stefanu Nemanji i vređamo ga, jer on to nije zaslužio. Zaslužio je spomenik, ali ne sprdanje sa njegovim delom”, zaključuje Bobić za Nova.rs.
Prenosimo sa portala Nova.rs, piše Božica Luković
Prenosimo sa portala Nova.rs, piše Božica Luković
