Sofija Mandić, tekst za Peščanik.net, 31.8.2020.
Nedavno smo baš ovde, na Peščaniku, primetili da se Zagorka Dolovac nedavno ponovo pojavila među tužiocima. To je učinila sprovođenjem, ispostaviće se, neosnovanog napada na najbliže saradnike i kritičare stanja u tužilaštvu. Tada smo još uvek verovali da se ovo nenadano pojavljivanje dogodilo samo u procesnom smislu, ali da je Dolovac i dalje nemoguće fizički sresti i upitati o njenom tužilačkom delovanju.
Što je izgledalo nemoguće, pošlo je za rukom doskorašnjoj poslanici i potpredsednici jedne od opozicionih stranaka, Mariniki Tepić. Tepić je, pod za sada nepoznatim okolnostima, Dolovac zatekla u jednom kafeu. Da se ne radi o urbanoj legendi, već o stvarnom susretu, svedoči i snimak, na kome, osim lika dve sagovornice, jasno vidimo nekoliko izuzetnih momenata.
Pre svega, osobu koja rukovodi javnim tužilaštvom koja aktivno beži od bilo kakvog razgovora. Osim razgovora, nju duboko uznemirava i to što je neko snima, ili kako ona kaže, fotografiše. Na objavljenom snimku lošeg tona titlovano je da je Dolovac čak izgovorila i da ona može nekoga da pozove „da uzme aparat i snimke“. Ako je ovo zaista rekla, ne znamo koga bi to Dolovac pozvala. A ni zašto bi to učinila, osim ako ne smatra da je njeno ponašanje neadekvatno i zato ne treba da bude dostupno javnosti. To bi već bili nenadani obrisi savesti.
Na snimku vidimo i da se neuspehom završio pokušaj da Dolovac preuzme kopiju ugovora Telekoma Srbija i kompanije Wireless Media, za koji Tepić već danima tvrdi da je protivzakonit, fiktivan i da je upotrebljen za kupovinu jednog tabloida. Odnosno, da postoji sumnja da je ovaj ugovor poslužio kao instrument dodatne kontrole javnog informisanja, plaćen novcem građana Srbije.
Do kraja snimka do preuzimanja ugovora nije došlo, dok Tepić u svojoj izjavi datoj medijima tvrdi da se to nije dogodilo jer je Dolovac zauzela stav da bi se time „mešala u politiku“.
Zaista, da li postoji osoba na čelu ijednog javnog tužilaštva koja bi u 21. veku bila spremna da tvrdi da bi se ispitivanjem sumnjivog poslovanja državnih firmi i javnih funkcionera mešala u politiku, a ne radila svoj osnovni posao.
Ukoliko bismo prihvatili interpretaciju gospođe Dolovac da je ispitivanje političara, političkih poslova i zakonitosti obavljanja javnih funkcija „mešanje u politiku“, to bi značilo javno priznanje da svaki, ali doslovno svaki funkcioner obavljajući svoju funkciju može da čini krivična dela i da se ni najmanje ne plaši krivičnog progona. Čak ni na nivou istrage. Do sada smo donekle naslućivali ovakav stav, ali sada ga konačno imamo i crno na belo.
Takav stav je ne samo negacija prava i krivičnog prava u sadašnjem momentu, već srednjovekovno ideološko uverenje o neodgovornosti vlasti, najčešće monarha. Govorimo o sistemima u kojima se vlast smatrala datom od boga, nepogrešivom, a samim tim i neodgovornom za učinjene postupke. Govorimo o vremenu glorifikacije lične vlasti.
U vekovima koji su usledili, građani su se borili i stradali za uspostavljanje suprotnog koncepta, koncepta odgovornosti vlasti. Verujemo da je Dolovac o tome učila u školi, kao i svi mi. Koliko je ovo ideološko uverenje glavnu tužiteljku presudno preporučilo za javnu funkciju, neka proceni čitalac.
Istina je da Republička javna tužiteljka ne sme da se meša u politiku. Ali to nikako ne znači ono što je nevešto pokušala da nam dočara. Izuzimanje tužilaca iz političkog života vrlo jasno definišu Ustav i Zakon o javnom tužilaštvu. Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti članovi političkih stranaka, niti politički delovati na drugi način.
Kada tako postavimo stvari, onda se na konstataciju Dolovac može odgovoriti samo pitanjem – da li je tvrdnjom da se ne meša u politiku kada treba preispitati poslovanje javnih vlasti, Dolovac upravo politički delovala na drugi način? Što joj je, kao što smo videli, zabranjeno.
Snimak koji je postao dostupan javnosti nije krucijalan u delu fizičkog odbijanja preuzimanja bilo kod dokumenta, pa ni konkretnog ugovora. On je javnosti u celosti dostupan danima i već to je bilo dovoljno da tužilaštvo ispita sumnje i navode koji su se pojavili povodom zaključivanja ugovora Telekoma Srbija i Wireless Media. Odbijanje fizičkog preuzimanja dokumenta pokazuje nešto mnogo važnije: fizički otklon od saznanja, pa i od krivičnog gonjenja kao takvog. Kada ste na čelu javnog tužilaštva, taj fizički otklon je nedopustiv, a po opštu populaciju poguban.
Svi dosadašnji pokušaji pozivanja na odgovornost gospođe Dolovac, uključujući tu i poziv na ostavku, pokazali su se bespredmetni. Imaju više simboličku vrednost, nego realnu nadu za uspeh. Nakon prethodnog teksta o povratku Zagorke Dolovac među tužioce, jedna osoba iz tužilaštva mi je rekla da je poziv na njenu ostavku osnovan, ali da se plaši da bi u tom slučaju na njeno mesto „došao neko gori“.
Ali, da li zaista može mnogo gore od ovoga što smo do sada doživeli, a sada i videli?
Zbog toga, nakon juče objavljenog snimka, umesto poziva na smenu i ostavku, možemo da uradimo nešto pametnije i praktičnije. Dolovac je rekla mnogo više nego što je loš ton, pa samim tim i delimični titl, uspeo da prikaže. Ako postoje ljudi koji bi ovaj snimak mogli da obrade tako da čujemo dijalog Tepić-Dolovac u celosti, to bi bilo dragoceno za istoriju, a naročito pravnu istoriju. Da znamo gde smo jednom živeli i kako su se najodgovorniji za zaštitu svakog od nas odnosili prema nama. Da dobro zapamtimo šta su u retkim prilikama izgovarali i da nam se ta sramota više nikada ne ponovi.
