Piše: Ljubomir Živkov, kolumna za portal ''Istinomer'', 26.7.2020.
Dobro došli u zemlju juniorske košarke! To će biti naš naredni mamac za milione turista koji će hrliti u Srbiji da naprave selfi na Nacionalnom stadionu, da sa mosta u parku skaču na travu
Nismo plemensko društvo, rekao je iz glave ministar zdravlja, povodom pisma više od hiljadu lekara da se takozvani Krizni i takozvani Štab rasformira, te da shodno zakonu i Hipokratovoj zakletvi bude izabrana posada koja će se rukovoditi strogo medicinskim razlozima, i pred kojom vlastela neće smeti da pisne. Kao dokaz da svemoćnici neće požuriti sa osvetom g. Lončar je naveo naučnu, socio-istorijsku činjenicu da nismo plemensko društvo.
Ne znam koliko se ova dosetka dopala poglavici, čije je misli i želje g. Zlatibor dosad uvek želeo da unapred vidi, jer se poglavica dosledno ponaša kao da smo plemenska zajednica, poglavica nije predsednik građana Srbije bez obzira na njihovu plemensku pripadnost, nego je vođa srpskog plemena, čiji su pripadnici rasuti i po drugim državama. Nije li i nedavno njegovo dedamrazovsko gostovanje u Republici Srpskoj, nisu li darovi kojima je poglavica obasuo Dodikovu Srbadiju znak i dokaz da mi ne podležemo zakonima savremenih društava, pa ni zakonima koji važe u Srbiji, nego da je na delu običajno pravo, u kojem poglavica samovoljno odlučuje koliko će novca, koliko štavljenih koža bizona, koliko sušene ribe i nepromočivog materijala za vigvame odneti pripadnicima svog plemena, a koji su u rezervatu druge države?
Mi dakle jesmo plemensko društvo, e sad, da li nas duše predaka obavezuju na praštanje, ili na osvetu, to se ne zna. Ili se zna – ako potpisnica doktorskog pisma, koja dvadeset godina radi u GAK-u, bude najurena iz svoje kancelariji i iz operacione sale, iako je imala zakazanu operaciju, a jeste! Doktorka je radila bez slobodnog dana iako joj je kao majci dvoje dece pripadalo pravo na odsustvo, i to je bilo od doktorke lepo, sve dok se nije pridružila kolegama koje zahtevaju da feudalci više ne odlučuju o životu i smrti, nego da se borba sa epidemijom, bolje ikad neko nikad, prepusti lekarima koji osim medicinskog znanja imaju i lekarsku etiku, etiku koja neće, kao u Kriznom štabu, ustuknuti pred bezdušnim i bestidnim komandama političara. Mudra Skvo rekla je da napadi na Krizni štab nisu ništa drugo nego mučki napadi na poglavicu, a samim tim i na Mudru Skvo, okačenu o desni bok poglavice, kao što mu je tobolac sa strelama na levom boku.
Poglavica naravno neće dopustiti da ratnicima koji su mu se hrabro i herojski pokorili – kad na silu boga htedijaše da obnovi, overi i ojača svoje poglavarstvo – opadne ugled u plemenu, to nipošto, nije dao Batu, nije dao Lončara, ne da Maloga, pa neće ni konovce pustiti niz Misisipi…
Raskinuo je, siroma, sa stvarnošću, i sad mu samo preostaje da se od nje udaljava, kao onaj deo rakete koji se po planu skovanom u NASA-i bešumno (jer nema nikog ko bi to čuo) otkači od kokpita i otpluta neznano kud: dojavili su mu njegovi izviđači da se okolna plemena sva ubrzano naoružavaju, pa šta mi čekamo, poruči još kopalja, još strela iz Rusije, daj još ogreva, koža i ćebadi za dimne signale. Nisam odmakao dalje od naslova “Nešto se čudno dešava, svi se naoružavaju u regionu”, jer sam, nestručno, ali iskreno, pomislio da se nešto čudno događa u poglavičinoj glavi. Ratove su, koliko se sećam, otpočinjale države u kojima nije carovala epidemija; u Prvom svetskom ratu od dizenterije će stradati maltene isto vojnika kao i od artiljerije, ali se zaraza pridružila svim drugim nedaćama i patnjama, gde je bila i egzibicija bojnih otrova; u Drugom svetskom ratu pojaviće se tifus i druge boleštine, ali nije se rat otpočinjao usred divljanja virusa. Ili možda poglavice u okolini računaju da imaju manje zaraženih, da imaju istinske i uspešne krizne štabove, i da zbog te prednosti baš sad treba da nas napadnu, pokore, rasele i unište, tako je, naš mudri poglavice: morali bismo da se neodustajno i što više naoružavamo, iako smo već, što bi mladi rekli, preoružani.
Da, silan novac, podeljen penzionerima i drugim pripadnicima plemena koji nemaju uspeha u lovu, ribolovu i traperskim aktivnostima, po sto evra, vratio se državi kroz povećan poreski prihod, dobro se, dakle, državi dobrim vratilo i prevratilo, jer smo svi bili dobri članovi plemena, i dar dobrog poglavice nismo umotali u kožu dabra ili oposuma, nego smo svi sve do jednog odmah potrošili, ponosam sam što sa i ja pridoneo da moje pleme stane na zdravu nogu.
Pojedini članovi plemena ogrešili su dušu olajavajući bivšeg poglavicu, koji sada rukovodi karavanima za trgovinu sa Rusijom i Kinom, znao sam da mu je osim predsedničke vile, baštovana, lugara, brice i šofera dodeljeno tridesetoro trgovačkih pomoćnika, koje ja sve plaćam i preplaćujem, ja i meni slični, sad sam napokon video jedno ime: u “Danasu” je svoga gazdu branio Nedeljko Tenjović, svojim rečima, iz svog čistog podaničkog srca. Kao što, kad osvajač pređe granicu i počne da pali naše šatore, svi kao jedan osetimo i izgovorimo “branićemo zemlju!”, tako sekretar Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom republikom Kinom (kakav naziv!) kad neko nešto zucne o njegovom poglavici odmah pomisli “branićemo gazdu”! I gle, neće njegovom poglavici pero s glave usfaliti, a ovi što se svuda oko nas naoružavaju mogli da ostanu bez skalpova, jer smo mi narod to jest pleme koji je Manitu izabrao!
&
Dobrodošli u zemlju juniorske košarke! To će biti naš naredni mamac za milione turista koji će hrliti u Srbiji da naprave selfi na Nacionalnom stadionu, da sa mosta u parku skaču na travu, da se do iznurenosti šetaju po pešačkim zonama kakve niko živi nema: poglavica će izučiti zanat košarkaškog trenera i dobiće ime Veliki Otac, jer biće otac omladinske košarke, te će plemenska izbornica, najverovatnije Mudra Skvo, koja će isto završiti Učiteljsku školu za košarku, samo prihvatati igrače i igračice koje će joj trener omladinske škole skromno preporučiti.
