Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 28.8.2020.
Kako se to samo srećno pogodilo: iz ugla odbrane od zaraze, nema boljeg dana za početak školske godine od 1. septembra. To nam je objasnio notorni Kon. Ovaj naš proverbijalni stručnjak pre par dana je rekao: epidemiološka situacija će biti još bolja nego što je danas pa će stoga rizik zbog otvaranja škola biti najmanji početkom septembra. „Epidemiološka situacija će se smirivati još više“, obećava Kon. Dakle, iz dana u dan zdravstvena situacija je sve bolja, da bi vrhunac zdravlja u datim prilikama bio dostignut baš 1. septembra. A posle 1. septembra?
Ako se situacija poboljšava iz dana u dan, zar 2. septembra neće biti bolje nego 1. A koliko bi samo trebalo da bude bolje 10. septembra u odnosu na 1. ako zaista postoji trend poboljšanja na koji se poziva Kon. Na trenutak se čini da i sam Kon misli ono što govori. Zabrinute roditelje/staratelje i prosvetne radnike on umiruje: „Odmah posle nedelju dana, posle deset dana, videće se da se ništa neće desiti“. Ali, po svemu što je rekao, moralo bi da se desi – da bude još bolje. A ako je sve to baš tako kako nam Kon kaže, zašto je sporan zahtev prosvetnih radnika da se odloži početak škole?
Ovako Kon: „Svako odlaganje onemogućuje da u najboljem trenutku počne škola“. Kada se uzme sve zajedno, to glasi: „Epidemiološka situacija će se smirivati još više“, ali – „Svako odlaganje onemogućuje da u najboljem trenutku počne škola“. Molim čitaoca da ovde zastane i ponovo pročita prethodne tvrdnje. Tvrdnja 1: „Epidemiološka situacija će se smirivati još više“. Tvrdnja 2: „Svako odlaganje onemogućuje da u najboljem trenutku počne škola“. Tako je – ako je iz dana u dan sve bolje, kako odlaganje može da spreči da škola počne u najboljem trenutku?
Ako nije preispoljno glup, a nije, onda Kon naprosto laže. Nema trećeg objašnjenja. Laže danas kao što je lagao u junu, pred izbore, da nema nikakve opasnosti od okupljanja građana na biračkim mestima. I kao što su podaci o zaraženima bili frizirani u junu, tako se friziraju danas pred početak školske godine. Čitalac se seća na šta je ličio jul, posle tobože epidemiološki bezopasnih izbora u junu. Na šta će ličiti ostatak školskog septembra, posle tobože epidemiološki bezopasnog početka, može se naslutiti iz ove Konove izjave: „Daleko je povoljnije imati otvorene škole mesec dana, pa u slučaju pogoršanja situacije postupno zatvarati nego čekati sa otvaranjem“.
Otkud sad ovo pominjanje zatvaranja, ako će svakim danom biti sve bolje? Ovde ne ostaje kamen na kamenu od zdrave pameti i kakve-takve logike, ako na stvari gledamo iz ugla zaštite od bolesti. Ali, ako nam Kon iz tog ugla izgleda kao osoba bez pameti, ne znači da on to zaista i jeste. Promenimo ugao. Bacimo pogled na Kona iz ugla odbrane režima i najednom sve dobija smisao. Kada objašnjava da nam sa bolešću ide tako da bolje ne može, ali da istovremeno sve to važi samo do 1. septembra, on se ni ne trudi da bude kompetentan ili barem pametan. Njegov primarni cilj je da diskvalifikuje prosvetne radnike i njihov zahtev da se odloži početak školske godine.
„Odlaganje zagovaraju oni kojima se čini da ih [misli se na škole] nikad ne bi trebalo otvoriti“, obračunava se Kon sa prosvetnim radnicima. Krenimo redom. Zarad argumenta, pretpostavimo da su prosvetni radnici zaista tražili samo odlaganje, bez ikakvog objašnjenja. Ako se poslužimo Konovom pameću, onda je njihov zahtev krajnje razuman: pošto je svakim danom sve bolje, onda je zaista pametnije da škola počne 7. septembra, a ne odmah 1. I tako redom sa datumima dok se ne stigne do stanja od koga nema boljeg. Iz tog vrzinog kola uvrnute logike Kon pronalazi neobičan izlaz: 1. septembar je taj dan od koga nema boljeg. Kako on to zna – ne znamo, jer nam ne kaže. Niti se to može reći.
Ali, blato je bačeno na prosvetne radnike i Kon je obavio zadatak. A pri tom je pored elementarne laži o bolesti i sve boljem stanju, slagao i dodatno. Naime, prosvetni radnici nisu tražili odlaganje zato što su cenili kada će biti najbolje da škola počne. Da su to radili, odlaganje zaista ne bi imalo nikakvog smisla: svaki proizvoljno izabrani datum podjednako je loš za početak školske godine, pa to onda sasvim opravdano može biti i 1. septembar, ako ni zbog čega drugog, a onda zbog školske inercije. Stvar je, međutim, u tome što prosvetni radnici nisu to tražili. Naprotiv, oni su dobili rešenje iz ministarstva o tome kako treba da izgleda nastava od 1. septembra i zaključili da to ne može da se sprovede.
Odlaganje su zatražili da bi imali vremena da naprave rasporede časova i da bi dobili dodatna objašnjenja za situacije o kojima rešenje ništa ne kaže, iako je „u sitna crevca“, a jasno je da će se dogoditi: naime, nigde se ne utvrđuju postupci u slučajevima da se posumnja da su prosvetni radnici zaraženi, kao što se ne kaže ni kako se postupa sa zaraženom decom. Što se rasporeda časova tiče – to se ne može napraviti a da odgovara ministarskom rešenju, pa je potrebno dodatno vreme da to shvate ministar i njegovi saradnici. Što se tiče procedura u slučaju zaraze u školi – to bi već bilo u nadležnosti Kona, ali on je tu svoju obavezu hitro izbegao diskvalifikacijom, na lažima podignutoj, prosvetnih radnika.
Ako se prosvetnim radnicima i nije izašlo u susret, uprkos njihovim krajnje razumnim zahtevima, početak škole će možda biti odložen, barem za neke đake: za one koji su se vratili iz inostranstva pred početak školske godine. O toj odluci se još razmišlja, ali se iz tih razmišljanja daju već sad naslutiti obrisi opravdanja za izbijanje zaraze u školama: prosvetne vlasti i takozvani krizni štab neće biti ni za šta krivi, sve je to stiglo spolja i sad – šta da radimo nego da zatvorimo škole. A da će zaraze u školama biti, u to ne treba sumnjati. To je iskustvo iz svih zemalja u kojima su škole već otvorene. Ni ministarstvo ni stručnjaci za takvu situaciju pak ne brinu jer su, kada do toga dođe, već spremili – katance.
A pre katanaca, evo kako izgleda uputstvo za đake koje je ovih dana poslato roditeljima:
Обавештење за ученике
– Потребно је да пре доласка у школу измерите телесну температуру
– Обавезно је ношење заштитне маске у школском простору (у тоалету, ходницима, учионицама, школском дворишту)
– Потребно је да ученици држе физичку дистанцу
– Потребно је да ученици редовно перу и дезинфикују руке
– Ученици ужину и флашице са водом носе од куће и ужинају у учионицама
– Забрањено је да ученици између себе деле храну и конзумирају воду из истих флашица
– Телефони се не смеју користити током боравка у школи
– Ученици истог одељења ће боравити у истој учионици
– Забрањено је удаљавање ученика са свог места без одобрења учитеља, односно наставника
– Ученици у тоалете одлазе по посебном упутству и уз одобрење учитеља / наставника
– При доласку у школу, ученици бораве у дворишту на месту које је предвиђено за њихово одељење
Čitalac sada može i sam da zaključi koliko su ovakva uputstva korisna i sprovodiva. Ako bi se ona dosledno primenila, možda bi zaista bilo bolje da se takva škola odloži u nedogled. Ja ću za kraj izdvojiti tek jedan nebitan pedagoški detalj iz ovog „obaveštenja učenicima“: voda se iz flašice ne pije, nego se na poslovičnoj ćirilici „konzumira“. Nazdravlje nam škola.
