"Građanima Srbije treba čestitati što su preživeli uprkos postojanju onakvog Kriznog štaba. Nadam se da će se uskoro ispitati odgovornost članova tog tela za svaki smrtni slučaj, svaki invaliditet i svaku kap znoja koju su zdravstveni radnici u Srbiji prolili zbog njihovih pogrešnih odluka" kaže u razgovoru za Nova.rs dr Miloš Miljković, hemato-onkolog u Nacionalnom institutu za rak u Betezdi, gradu blizu Vašingtona.
Zabrinjavajuća epidemiološka situacija u svetu izazov je ne samo za virusologe, već za lekare svih specijalnosti, a posebno onkologe, čiji pacijenti spadaju u jednu od najrizičnijih grupa. Tako se problemom koronavirusa bavi i hemato-onkolog dr Miloš Miljković, a za Nova.rs iznosi svoje viđenje pandemije, ali i mogućih rešenja.
Policijski čas je neopravdan, a otvoren prostor najbezbedniji
“O koronavirusu (SARS-CoV-2), koji izaziva Covid-19, mnogo toga ne znamo, ali sada znamo mnogo više nego što smo znali u martu. Između ostalog i to, da ga je moguće kontrolisati uz stalnu primenu odgovarajućih mera. Onaj deo mera koji treba da primenjuju „obični građani“: redovno pranje ruku, držanje distance i nošenje maski kada distanciranje nije moguće, daleko je od višednevnog kućnog pritvora i policijskog časa, koji su uz sadašnja saznanja potpuno neopravdani” kaže dr Miljković, u razgovoru za Nova.rs.
On objašnjava kako se i gde virus najlakše prenosi i zašto neke mere nemaju opravdanje.
“Jedini primeri masovnog širenja do sada, bili su u zatvorenim prostorima sa puno ljudi koji pričaju ili pevaju bez maski, gde su izlučevine lako mogle da se prenesu, kao i u fabrikama za preradu mesa gde hladni vazduh omogućava virusu da duže opstane u spoljnoj sredini. Međutim, plaže, planine, parkovi i ostali širom otvoreni prostori u kojima se može uživati, nisu rizična mesta. Mediji, naročito američki, vole da uz tekstove o porastu broja slučajeva, stave slike sa plaža, iako su one bezbednije od bilo kog zatvorenog prostora. Virus se ne prenosi sportom i razonodom i zabava nije zabranjena” naglašava doktor.
Vakcina daje nadu
Kao što već znamo, najveći rizik za razvoj težeg oblika bolesti, u slučaju da se zaraze virusom, imaju: stari, gojazni, osobe koje imaju transplantirane organe i oni koji primaju ili su nedavno primili terapiju za neku vrsu kancera.
“To ne znači da ostali ne treba da budu obazrivi, jer i mladi i zdravi mogu umreti od Covid-19, ali dodatnom brigom da se ti ljudi ne zaraze može se smanjiti smrtnost, ako ne i broj obolelih” kaže svetski priznati hemato-onkolog.
Svet čeka vakcinu kao spas od zaraze koja je zaustavila normalan život.
“Razvoj vakcine napreduje. Postoji bar šest kandidata koji su u poslednjoj fazi kliničkog testiranja. Naravno, ne postoje garancije da će bilo koja od njih smanjiti prenošenje virusa ili ublažiti kliničku sliku, ali velika je stvar što u prekliničkim i ranim kliničkim ispitivanjima nije bilo zabrinjavajućih signala” objašnjava dr Miljković.
Prvi talas još uvek traje, kaže doktor, samo u zemljama koje nisu ozbiljno shvatile gore navedene mere.
“Uz to još i nastavljaju sa neometenim međunarodnim i lokalnim saobraćajem, čime dodatno povećavaju broj žarišta. To nepridržavanje pravdaju ekonomskim razlozima. Nisam ekonomista, ali mi se čini da masovno umiranje i oboljevanje sa nepoznatim dugoročnim posledicama, uz raspad zdravstvenog sistema i de fakto embargo od strane zemalja koje stvari drže pod kontrolom, imaju mnogo veće ekonomske posledice od distanciranja, pranja ruku, nošenja maski i privremenog kontrolisanog ograničenja međunarodnog i međugradskog saobraćaja”.
Virus ne “slabi”, već mere funkcionišu
Greška koju ljudi, a i zemlje prave, je da smanjenje broja slučajeva objašnjavaju „slabljenjem“ virusa.
“Objašnjenje nije ‘slabljenje vrusa’, već to da mere funkcionišu. Koronavirus se može eliminisati na određenom geografskom području, ali jedini način da sprečite njegovu ponovnu pojavu nakon popuštanja mera, je da ograničite pristup ‘čistoj’ teritoriji zabranom ulaska, obaveznom samo-izolacijom ili karantinom. Alternativa bi bilo svakodnevno testiranje većine stanovništva, što sa trenutno dostupnim testovima nije ni logistički, ni finansijski izvodljivo. Ipak nekoliko laboratorija radi na razvoju brzih testova na trakama, koji bi za nekoliko minuta dali rezultat analizom pljuvačke. Ti prototipi za sada nisu pouzdani kao zlatni standard, PCR, ali bolje je imati sedam takvih testova dnevno nego jedan PCR test na čiji se rezultat čeka sedam dana” objašnjava naš sagovornik iz Vašingtona.
Većina ljudi, ističe dr Miljković, preleži Covid-19 „na nogama“.
“Ovo je neke stručnjake zavaralo. Na žalost, ovaj virus se dovoljno lako prenosi i izaziva tešku kliničku sliku kod pojedinih, da strategija koju su pokušale Ujedinjeno Kraljevstvo i Švedska, “imunitet krda”, brzo preoptereti zdravstveni sistem i dovede do previše smrti, što od virusa što od drugih oboljenja, sa kojima takav preopterećeni zdravstveni sistem ne može da izađe na kraj. Postoje bezbedniji načini za sticanje kolektivnog imuniteta. Prvi su intervencije koje bi ublažile kliničku sliku: za sada su to jedino deksametazon koji smanjuje smrtnost i remdesivir koji skraćuje dužinu hospitalizacije, oba isključivo kod teško obolelih. Idealno bi bilo pronaći terapiju koja bi smanjila šansu da do teškog oblika bolesti uopšte dođe i koja je uz to i dovoljno bezbedna da se može davati i relativno zdravim ljudima. Drugi način za sticanje kolektivnog imuniteta su, naravno vakcine, i zemlja koja prva bude razvila bezbednu i efektivnu vakcinu biće u ogromnoj ekonomskoj prednosti”.
Šizofreno ponašanje nadležnih u Srbiji
Poredeći strategije vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama, gde živi, i Srbije u kojoj je odrastao, doktor Miljković primećuje sjajnu reakciju zdravstvenih radnika, ali i šizofreno ponašanje nadležnih u našoj zemlji.
“Ono što mogu da primetim, izdaleka, a kad je Srbija u pitanju, je da su se građani i zdravstveni radnici sjajno snašli s obzirom na šizofrene signale koje su od zvaničnika dobijali od februara do danas. Na žalost, zvanična strategija ide iz jednog ekstrema u drugi: od najsmešnijeg virusa prešlo se na primenu najstrožih mera, koje su bile preterane, a verovatno i kontraproduktivne, da bi se zatim prerano proglasila pobeda nad virusom i uništilo ono malo preostalog poverenja ljudi u državne institucije. Od prve konferencije za novinare na kojoj su se zbijale neumesne šale, medijima tumaraju članovi kriznog štaba koji govore kako su Srbi genetski otporni na virus, kako škole ne treba zatvarati, kako će epidemija prestati na leto, kako se oni sami ne pridržavaju distanciranja i kako možda treba i namerno da se zarazite. Neki od članova svakoga dana saopštavaju brojeve testiranih, obolelih i umrlih, bez znanja i razumevanja šta ti brojevi znače i kako se do njih došlo. Ipak, to ih ne sprečava da prave predviđanja koja se neizbežno pokažu pogrešnim”.
Koja je svrha Kriznog štaba?
Naš sagovornik postavlja pitanje: Koja je svrha državnog tela koje barata pogrešnim brojevima, pravi pogrešna predviđanja i daje katastrofalno pogrešne savete?
“Građanima Srbije zaista treba čestitati što su preživeli uprkos postojanju takvog jednog tela kao što je Krizni štab, i nadam se da će se uskoro ispitati odgovornost članova tog tela za svaki smrtni slučaj, svaki invaliditet, i svaku kap znoja koju su zdravstveni radnici u Srbiji prolili zbog njihovih pogrešnih odluka”.
Neslaganje među zvaničnicima po pitanju rešavanja ovako velikog problema je katastrofalno.
“Mislim da se srpski zvaničnici ponašaju kao guske u magli koju su sami napravili. Takva magla pomaže da se neke teme zabašure i da se pažnja javnosti skrene sa manje poželjnih na poželjnije razgovore. Da ponovim, imamo posla sa virusom kojeg ne interesuje boja kože, veroispovest, ili političko opredeljenje. Nikakva količina spina i retorske veštine neće pomoći da se epidemija suzbije. Što pre članovi Vlade i kriznog štaba to shvate, biće bolje za sve” zaključuje doktor Miljković.
Nesnalaženje SAD-a u pandemiji biće tema filmova
“Za one koji prate dešavanja u SAD-u bitno je naglasiti da je Amerika izrazito decentralizovana, i da je razlika između Vermonta na severoistoku i Arizone na jugozapadu mnogo veća u svakom pogledu, nego između, na primer, Švedske i Holandije, ili bilo koje druge dve evropske zemlje. Zbog toga je praćenje ukupnog broja obolelih i umrlih u SAD-u samo malo manje besmisleno od praćenja zvaničnog broja obolelih i umrlih u Srbiji, doduše iz različitih razloga.
Ako to uzmete u obzir, države koje su rano i dosledno primenile mere sada nemaju vrtoglav rast broja novoobolelih i umrlih, za razliku od država koje su zakasnile. Ipak, u većini saveznih država je ponovo došlo do postepenog povećanja broja novoobolelih, uporedo sa postepenim popuštanjem mera (otvaranjem restorana, dozvoljavanjem većih okupljanja). Kao odgovor na to, sada počinje da se uvodi obavezna samo-izolacija za putnike iz žarišta, ali to verovatno neće biti
dovoljno i još jedan talas zatvaranja pre kraja leta čini se neizbežnim” naglašava dr Miljković.
Nesnalaženje SAD-a na početku i u jeku pandemije, nastavlja doktor, biće predmet knjiga, filmova, a verovatno i zvaničnih istraga.
“Meni kao strancu zanimljiv faktor je izrazita politizacija svega što ima veze sa pandemijom. Vrlo rano u celoj priči ‘plavi’ i ‘crveni’ tabori povukli su linije i osuli paljbu jedni po drugima, kao što i obično rade za većinu tema od javnog značaja. Republikanci imaju svoje lekare, svoj lek i svoje mere, dok demokrate imaju svoje, i nikakav naučni dokaz neće ih uveriti da je druga strana u pravu. Da ponovim, kada imate posla sa virusom kojeg ne interesuje boja kože, veroispovest, ili političko opredeljenje, takva neslaganja su pogubna. Neko bi pomislio da je u ovakvim slučajevima jedino rešenje primena autoritativnih mera. Sa tim se ne bih složio: demokratske zemlje koje su uspele da suzbiju epidemiju, kao što su Južna Koreja, Singapur i Novi Zeland, učinile su to ranom i doslednom primenom blažih mera (distanciranje, maske, masovno testiranje) kao i potpunom otvorenošću (objavljivanje demografskih podataka i broja obolelih po regionu), a ne policijskim časom i slanjem vojske na ulice. Južna Koreja je, na primer, u aprilu održala parlamentarne izbore bez povećanja broja obolelih, a i sada je dnevni broj novoobolelih četiri puta manji nego u Srbiji iako ima 7 do 8 puta više stanovnika”, zaključuje naš sagovornik.
Inače, dr Miloš Miljković i njegov kolega Nebojša Skorupan, na srpskom jeziku vode nezavisni podkast, u kojem se bave svim temama vezanim za pandemiju virusa korona.
Izvor: Nova.rs, piše Ana Vušović Marković
Izvor: Nova.rs, piše Ana Vušović Marković
