Miloš Janković, tekst za Peščanik.net, 24.8.2020.
Autor je student master studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Autor je student master studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
Građani Smedereva u subotu uveče blokirali su železničku prugu kojom se iz Luke Smederevo ruda prevozi do Železare. Ruda koja se uvozi iz Turske, a zatim transportuje do Železare već mesec dana pravi ozbiljne ekološke i zdravstvene probleme Smederevcima. Upečatljive su fotografije crne rudne prašine koja pada po njihovim telima, kućama i dvorištima, a za koju se sumnja da je kancerogenog sadržaja.
Ustav Republike Srbije članom 74 garantuje svim građanima pravo na zdravu životnu sredinu. Očigledno je da kineska kompanija HBIS, koja je 2016. godine kupila Železaru, krši osnovna ustavna prava, a da nadležne institucije ne reaguju. Još uvek aktuelna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, umesto da stane u zaštitu građana Srbije i kinesku kompaniju primora da poštuje Ustav naše države, čini upravo suprotno. Ministarka kaže da je blokada Luke čin „neodgovornosti, bahatosti i bezobrazluka“ i da Luka „nema nikakve veze sa problemima zagađenja u Smederevu“. Takođe, u zvaničnom saopštenju njenog ministarstva navodi se da se blokadom neće „rešiti problem zagađenja vazduha u Smederevu, ali će se naneti dodatna šteta radu ove Luke“. Koliko je samo „neodgovornosti, bahatosti i bezobrazluka“ stalo u ovu jednu rečenicu.
Prvo, blokada pruge je simbolična, jer je pruga blokirana u vreme kada nema železničkog saobraćaja, tako da ne može stopirati rad Luke i ne može joj naneti štetu. Drugo, Luka Smederevo, kao ni Železara, same po sebi nisu ni bile mete napada. Građani su jasno rekli da zahtevaju poštovanje ekoloških propisa, a ne potpunu obustavu rada. Drugim rečima, građani zahtevaju da se zdravlje ljudi, koje se direktno ugrožava zagađivanjem životne sredine, stavi ispred profita jedne privatne kompanije koja se, nakon što je pod sumnjivim okolnostima stekla vlasništvo nad Železarom, bogati uvozom rude problematičnog kvaliteta, a sve na račun zdravlja građana Srbije. Treće, saopštenjem u kome piše da borba za osnovna ustavna prava nanosi štetu i ugrožava rad Luke, Železare ili bilo čega drugog, otvoreno se priznaje nelegitiman karakter trenutnog režima.
Prema jednoj pravnoj teoriji, prava možemo razumeti kao određene adute koje pojedinci imaju protiv političkih odluka. To znači da se nijedna politička odluka ne može pravdati nikakvim pozadinskim opravdanjem ukoliko krši osnovna prava pojedinca. Šta god bilo u sukobu sa pravima, naprosto se mora obustaviti. S tim u vezi, u pravnom smislu legitiman je onaj režim koji poštuje i štiti osnovna ustavna prava. Dakle, ukoliko neka kompanija svojim poslovanjem krši pravo građana na zdravu životnu sredinu, država je dužna da takvo poslovanje zabrani, bez obzira kakve će to finansijske gubitke prouzrokovati. Umesto toga, ovaj režim nam, preko resornog ministarstva, jasno i otvoreno kaže da ne daje ni pet para za ustavna ograničenja, te da mu do legitimiteta više nije ni stalo. U takvim okolnostima, kada država prestane da služi građanima i okrene se protiv njih kako bi služila nekolicini političkih i ekonomskih moćnika, moramo se osloniti jedni na druge. Ako danas ne budemo stali uz Smederevce, a sutra uz meštane Stare planine i Rakite, prekosutra će doći po nas, ali tada neće biti nikoga da se pobuni.
