Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 2.7.2020.
Ovoga puta u Novi Pazar nije otišao Aleksandar Vučić, već Zlatibor Lončar i Ana Brnabić, a u predsednikovo ime progovorila je jedino njegova savetnica Suzana Vasiljević. „Obavestićemo vas o zdravstvenom stanju predsednika“, poručila je ona. A ko će da nas obavesti i zdravstvenom stanju Srbije? O tome ništa nije rekla
Izbori su završeni. Svi smo jedva čekali da se završe, ali korona najviše. Ona je, puna razumevanja, malo usporila tokom predizborne kampanje. Nije smarala previše, čak naprotiv, bila je vrlo tolerantna. Povremeno bi nestrpljivo upitala: „Je l’ sad? Je l’ sad?“, na šta bi dobila odgovor: „Ne još“, ali je generalno bila veoma profesionalna.
Nije poput Rasima Ljajića uskakala u masu, a nije da nije mogla. Te derbi, te koncerti, te teniski turniri, te proslave titule, te predizborna okupljanja... Svrbeo ju je taj virozni potencijal, ali ispoštovala nas je. Nije htela da se meša dok nismo završili, ali čim je bilo gotovo, dreknula je: „Okej, sad malo ja! Da vidite kakva će izlaznost u bolnicama da bude posle moje kampanje, tih vaših 47 odsto je ništa!“
Mahnito je uletela već na pobedničko slavlje Srpske napredne stranke, iste večeri kad su izbori završeni, i bar malo utolila svoju nezajažljivu glad. Dobro, ispostavilo se zapravo da je malo đidala i da uopšte nije propustila sve one pobrojane događaje. Muvala se ona okolo i tada i zaražavala ljude, ali je izgleda imala dil sa nadležnima da malo našteluju podatke o broju zaraženih, čisto da ne bismo počeli da paničimo. Nije ni njoj u interesu da počnemo da se pazimo.
Naravno, sve su otkrili istraživački novinari BIRN-a i izazvali paniku kako među poštenim svetom, tako i među članovima Kriznog štaba za koronu i kriznog štaba za rejting Srpske napredne stranke. Ovi prvi su ponešto još i pokušali da objasne, ali ovi drugi su se uglavnom pravili mrtvi. Ko je fasovao koronu, smesta se izolovao od svih, posebno od novinara, a oni koji nisu, takođe su se, za svaki slučaj, samoizolovali od mogućih neprijatnih pitanja.
Predsednik Aleksandar Vučić je otišao najdalje u tim merama predostrožnosti, pa se samoizolovao od Srbije odlaskom u inostranstvo, najpre u Moskvu, a potom u Brisel. Pokušao je da zbriše i u Ameriku, ali su tamo bili u fazonu: „Druže, mi imamo 40.000 zaraženih dnevno, baš nam nije potreban 40.001. Šta je, mislio si da nismo gledali slavlje u centrali stranke?“
Sa nezgodnim pitanjima ostali su nevešto da se batrgaju samo članovi Kriznog štaba, a i oni šta su odgovarali, bolje da su na ta pitanja odgovarali sa onim meditativnim „Oooooommmmmmmmm“, bar bi njima bilo lakše, ako već nama nije bilo nakon njihovih objašnjenja.
Predsednik Srbije se ni nakon povratka u zemlju nije oglašavao, pa su se mnogi s pravom zapitali gde je i šta radi i kako je uopšte moguće da on propusti krizu u Novom Pazaru, Tutinu i nizu drugih gradova ne bi li se pojavio kao veliki spasilac koji se iznenada pojavljuje i rešava koronu. Mogao je makar da ode i osposobi one respiratore koje je onomad pred kamerama uručio Novom Pazaru, a za koje se ispostavilo da baš i ne rade najbolje.
No, to se nije desilo. U Novi Pazar otišli su Zlatibor Lončar i Ana Brnabić, a u predsednikovo ime progovorila je jedino njegova savetnica Suzana Vasiljević. „Obavestićemo vas o zdravstvenom stanju predsednika“, poručila je ona. A ko će da nas obavesti i zdravstvenom stanju Srbije? O tome savetnica ništa nije rekla. Nije da bismo im posle svega verovali, ali opet.
