Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 25.6.2020.
U nedostatku opozicije SNS bi mogla da se podeli u više ekipa. Jednu bi mogao da predvodi Aleksandar Martinović, jer lako može ponovo da uđe u SRS mod, dok bi u drugoj mogle da budu pobegulje iz DS-a, G17… To bi ličilo na pravi parlament, iako bismo svi znali da nije pravi. Uostalom, zar nam nisu takve i sve ostale institucije
Sećate li se kada smo prošle nedelje u ovoj kolumni pretpostavljali šta bi koji političar i stranka mogli da rade ako uđu u parlament? E, pa, zaboravite to. Svi su slavno propali.
U parlament su ušle samo tri stranke, Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije i Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića. Svi ostali nisu uspeli da preskoče cenzus. Neverovatno, jer sve im je omogućeno. Pomenuti cenzus je spušten na tri odsto, a neki čak ni za potpise nisu morali da se maltretiraju. I ništa. Fanovi kralja umalo da upadnu u parlament, ali u foto-finišu su, ipak, izvisili. Izgleda da će morati još malo da sačekaju na svoj termin.
Sada neko, daleko bilo, može da pomisli da u srpskom parlamentu nema opozicije. A nije tako. Na primer, zašto recimo Aleksandar Šapić vladajućoj koaliciji ne bi umeo oštro da skreše u brk sve što treba, kao onda kad je... a ne, nije to bio Šapić. Izvinjavamo se.
Dobro, možda je ovo malo loš primer, ali sigurno će tu biti nekoga. Ako ne Šapić, onda Ivica Dačić, druga po veličini politička snaga u zemlji trenutno. Ne mora to da bude odistinski, ali dogovor kuću gradi, kaže naša stara narodna poslovica, a dogovor može da izgradi i opoziciju koje nema.
Dogovore se, na primer, Vučić i Dačić da SPS u ovom mandatu ostane u opoziciji i kontrira vladajućoj ekipi, da unese malo dinamike u parlamentarni život, ako je uopšte moguće uneti dinamiku u utakmicu u kojoj je protivnički tim napustio teren, a ti vijaš loptu po terenu potpuno sam i još tvrdiš da u tome daješ 110 odsto svojih mogućnosti.
Treba, doduše, imati u vidu da Dačić ume i da izneveri kad je najpotrebnije. U slučaju da on i njegova ekipa nisu raspoloženi da izigravaju opoziciju, SNS će to nažalost morati sam, kao što često i sve drugo moraju sami.
Dobro rešenje bilo bi da se podele u dve ili tri ekipe i da onda sučeljavaju stavove. U jednoj ekipi mogli bi da budu na primer Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić i ostali naprednjaci koji su donedavno bili u Srpskoj radikalnoj stranci i kod kojih su anti-SNS stavovi i dalje najsvežiji. Jeste da se Martinović zbog tih stavova pokajao i javno nazvao sebe političkim magarcem, ali verujemo da bi vrlo lako mogao da ponovo uđe u napadački mod i kontrira kolegama iz SNS-a, što znači da bi on i društvo izgledali kao jedna verodostojna i vrlo ozbiljna opozicija.
Drugu ekipu mogli bi da čine svi oni koji su u SNS prebegli iz Demokratske stranke, G17 i ostalih partija demokratskog, proevropskog bloka. Istina, oni se dosta trude da taj period njihovog političkog angažmana zaborave ne samo oni sami, već i njihove kolege iz SNS-a, kao i cela javnost, ali pošto nikako ne uspevaju u tome, evo sjajne prilike da se ta prošlost sada konstruktivno iskoristi za performans pod nazivom „kobajagi opozicija“.
E, to bi onda već izgledalo kao pravi parlament. Znali bismo svi, naravno, da nije pravi i da samo tako izgleda, ali ako nam je već i ceo državni aparat takav, pa zašto bi se parlament razlikovao?
