“Vučić vodi istu politiku kao Milo Đukanović. Često upozoravam rusku stranu da će sa njim doživeti sudbinu kao sa crnogorskim predsednikom. Vučićevo biračko telo je radikalsko, odnosno rusofilsko, a njemu je potrebno da kod njih stvori privid kako je on “brat” sa Putinom. Za mene Srpska napredna stranka nije partija, već mafijaška organizacija, na čijem čelu se nalazi čovek koji osam godina pljačka ovu državu”, rekao je u intervju za Nova.rs bivši savetnik Borisa Tadića, Mlađan Đorđević.
Za Đorđevića važi mišljenje da je “ruski čovek” unutar opozicije, te da je zaslužan za to što je zvaničan Kremlj upoznat sa njenim radom. Kako navodi, njegove veze u Moskvi su pre svega su bazirane na humanitarnom radu. Govoreći o bojkotu izbora, Đorđević ističe da je on ispunio cilj, te da stranke, koje ne prihvate učešće u opozicionom frontu oko Saveza za Srbiju, rizikuju političko samoubistvo.
Iza nas je mesec izborne i bojkot kampanje. I sami ste se zalagali za bojkot, da li vam se čini da je uspeo?
Više puta sam rekao da je bojkot ispunio cilj. On je ogolio ovu vlast i dobili smo jednopartijsku Skupštinu Srbije. Jedina partija koja je ušla u parlament je SPS. Reč je o stranci koja je naslednik Saveza komunista. S druge strane, za mene Srpska napredna stranka nije partija, već mafijaška organizacija, dok je za Šapićevu stranku poznato da je ušla u Skupštinu uzblagoslov naprednjaka. Takođe, pokazalo se da ni ovakve izbore ovdašnja vlast nije u stanju daorganizuje, a da ih ne pokrade. Ovoga puta su pokrali sami sebe, što je nezabeleženo. Ujedno, moram da kažem da mi je drago što su oni koji su prethodno bili za bojkot, a potom ga izdali, ostali ispod cenzusa.
Šta nakon bojkota preostaje opoziciji da radi, imajući u vidu da je vaninstitucionalna borba daleko teža od one koja se vodi unutar institucija?
Srpska opozicija, koja nije učestvovala na izborima, stekla je veliki kapital koji je za politiku svuda važan – održali su reč. Osim medijske satanizacije i činjenice da se vlast više bavila njima, a ne “političkim protivnicima” koji su učestovali na izborima, oni su trpeli pritiske od ambasadora najvećih zapadnih zemalja da uđu u izbornu trku. Uprkos tome, oni su ispoštovali volju naroda i održali reč. Na njima je sada naprave širu organizaciju od Saveza za Srbiju i da izbegnu sve ideološke razlike. U zemlji gde vlada mafija i kriminal smešno je govoriti o takvim razlikama. Ovo je situacija kao kad gori kuća, a naša Srbija sada “gori”. Mi moramo da pronađemo način da ugasimo tu vatru, a ne da se svađamo da li je kanta sa vodom crvena, plava ili bela. Svaki čovek koji želi dobro Srbiji je dužan da se odupre ovoj vlasti.
Kako komentarišete glasine da je Savez za Srbiju pred raspadanjem usled nezadovoljstva pojedinih političkih grupacija unutar njega?
Savez za Srbiju, koliko ja znam nije pred raspadom, već se reorganizuje u širu političku grupaciju koja se zove srpska opozicija i u kojoj su svi oni pokreti i stranke i ugledne ličnosti mimo Saveza, koji su bojkotovali izbore. U tom smislu, svaka stranka ili pokret koja zbog sopstvenog interesa ne bude deo ovog najšireg opozicionog okupljanja rizukuje svoju marginalizaciju i političko samobustvo.
Dakle, verujete li da će ujedinjenje doprineti jačanju opozicionog fronta?
Mislim da hoće. Sada se pokazalo ko je opozicija. Što se mene tiče, stava sam da nijedan od lidera koji je učestvovao i pozivao na izlazak na izbore ne bi smeo da bude deo tog bloka.
Među pomenute lidere svrstavate i Nebojšu Zelenovića i Sašu Paunovića?
I Borisa Tadića, Sergeja Trifunovića, Zorana Živkovića, Miloša Jovanovića, Velju Ilića, Sašu Radulovića… Na sve mislim. To se posebno odnosi na one koji su izdali prethodno potpisan Sporazum sa narodom.
Pojavile su se spekulacije da su zahladneli odnosi između vas i vašeg dugogodišnjeg kuma i saradnika Dragana Đilasa. Ima li istine u tome? Kakav je vaš odnos danas?
Nas dvojica smo prijatelji od početka devedesetih godina i ne postoji nikakvo zahlađenje. Zajedno smo mnogo toga prošli i jedan drugom smo bili oslonac, stoga ne verujem da bilo kakva politička situacija može da utiče na naš odnos. U srpskoj tradiciji je normalno da kum izda kuma, posebno u politici je to prisutno, ali to ovde nije slučaj. S druge strane, ja mislim da je precenjena moja uloga i da je to režim ciljano uradio kako bi kompromitovao Dragan Đilasa. Ja sam predstavljen kao “kontroverzni kum” koji ima uticaj na njega. Moram da kažem da ni na jedan način ne utičem da odluke stranke koju vodi Đilas, kao i da nisam član njegove Stranke slobode i pravde. Jesam jedan od osnivača Saveza za Srbiju, ali ne učestvujem u njegovom radu. Kad razgovaram sa Đilasom, ja mu otvoreno govorim ono što mislim, a ono što je za mene važno jeste to da se mi oko najvažnijih nacionalnih pitanja ne razlikujemo. Imamo isti stav kad je reč o Kosovu i Metohiji, budućnosti Srbije i vojnoj neutralnosti naše zemlje. A sad da li je on više liberalan, a ja konzervativan, to su razlike koje apsolutno ne utiču na naš odnos.
A verujete li da se te paralele vas kao Đilasovog kuma prave zbog odnosa Aleksandra Vučića sa njegovim kumom Nikolom Petrovićem?
Naravno. Ali, to nije njegov jedini kontroverzni kum. Njihova namera je da stvore sliku u javnosti kako i Đilas ima takvog kuma, a ja sam se tu našao na meti ni kriv ni dužan. Uopšte nisam toliko značajan kako oni mene predstavljaju. Reč je o udaru na Đilasa, a ne na mene. Oni su našli način da, kompromitujući mene, kompromituju njega i u tome ne biraju sredstva. To ne treba da čudi, jer živimo u zemlji gde se svako različito mišljenje smatra neprijateljskim, bilo da ga iskaže profesor nekog univerziteta ili običan čovek poput mene.
Važite za ruskog čoveka u srpskoj opoziciji, zahavljujući kome je Kremlj čuo za Savez za Srbiju. Otkud veze sa Rusijom?
Moje veze sa Rusijom datiraju od 2013. godine, kad sam boravio u Moskvi zbog sklapanja saradnje oko nekih humanitarnih projekata. Od tada sam mnogo puta bio tamo. Imam lične kontakte i prijatelje, ali nisam ni na jedan način do 2018. godine politički nastupao. Imam odlične kontakte u različitim institucijama ruske države i društva, ali ponavljam – reč je o ličnim kontaktima. Moja prva izjava za tamošnje medije o Savezu za Srbiju je bila tokom gostovanja u emisiji Jevgenija Primakova, gde sam govorio o Kosovu i Metohiji i tada naveo kakav je stav ove opozicione grupacije kad je reč o statusu južne srpske pokrajine. To je prvi put da je neko iz srpske opozicije gostovao na tamošnjoj državnoj televiziji i tada sam imao prilike da kažem za šta se zalaže Savez za Srbiju – da se mora poštovati Rezolucija UN 1244 i Ustav Srbije, da nema podele Kosova, razgraničenja, priznanja, ali da mora biti razgovora sa Albancima na temu pomirenja i uređivanja života. Tom prilikom sam spomenuo da je Toni Bler savetnik Aleksandra Vučića i da mi ne znamo šta je politika predsednika Srbije prema Kosovu i Metohiji. Moguće da je odatle potekla priča kako sam upoznao zvaničnu Moskvu sa Savezom za Srbiju.
U kom svojstvu putujete u Moskvu? Da li obavljate neku funkciju?
Od 2017. sam član Predsedništva Skupštine naroda Evroazije, međunarodnog saveza nevladinih organizacija, koji se bavi pospešivanjem društvene, humanitarne, naučne i omladinske saradnje na nivou čitavog evroazijskog kontinenta. Trenutno je u Skupštini predstavljeno preko 70 zemalja i odziv raste iz meseca u mesec. Generalni sekretar organizacije, čiji sam zvanično i zamenik, je Andrej Beljaninov, izvršni direktor Evroazijske banke za razvoj, a članovi su pojedinci i organizacije iz različitih društvenih sfera.
S obzirom da znamo zvaničan, kakav je nezvanični stav Kremlja o SZS?
Rusija ne sarađuje sa opozicijom u stranim zemljama. Njena spoljna politika je takva da ona apsolutno poštuje vlast u drugim državama i strogo se drži principa da sarađuje isključivo sa zvaničnim državnim organima. Dakle, Rusija ne pomaže, niti savetuje Savez za Srbiju ili bilo koga u opoziciji. Spekulacije da su se protesti finansirali iz Rusije su gluposti i svako ko poznaje način funkcionisanja njihove politike će vam isto reći.
A kako gledate na tvrdnje da je pomenuti Jevgenij Primakov nagovarao Vučića da formira vlast sa Savezom za Srbiju i na činjenicu da predsednik Srbije nije sa oduševljenjem prihvatio vest o njegovom imenovanju na čelo organizacije “Ruska saradnja” ?
Primakov, iako mlad, poseduje izuzetno političko iskustvo. Dobra je stvar za Srbiju što je postavljen na tu funkciju. On je čovek koji odlično poznaje situaciju na Balkanu i reč je prijatelju Srbije, koji preko svoje organizacije “Ruska humanitarna misija“ pomaže srpskom narodu ne samo na Kosovu i Metohiji, već i širom Srbije i Republike Srpske. Apsolutna je laž da je on u nekom razgovoru savetovao Vučića da pravi vladu sa opozicijom. Ja sam to saznao od njega lično. Vučić je to uradio zato što je Primakov prethodno na ruskoj državnoj televiziji govorio o aferi “Krušik” i to pred sam dolazak predsednika Srbije u Soči. U toj je emisiji gostovao i Nikita Bondarev, koji je vrhunski poznavalac Balkana. Oni su tom prilikom otvoreno govorili da mine za Siriju i Ukrajinu, kojima se ubijaju ruski vojnici i ruski narod u Donbasu, dolaze iz Krušika, preko firme oca ministra policije Nebojše Stefanovića. Naravno da Vučiću to nije bilo po volji, posebno kad uzmemo u obzir da on stalno pokušava da predstavi sebe kao velikog prijatelja Moskve. Zbog toga je on izmislio priču o Primakovu.
Kad smo kod toga, predsednik Srbije često ističe broj susreta sa Vladimirom Putinom kao znak poštovanja koje ruski predsednik gaji prema njemu. Kako vi vidite Putinov odnos prema Vučiću?
Svi predsednici Srbije su imali dobre odnose sa Rusijom. To nije ništa spektakularno i čudno.
Na to bi vam predsednik Vučić odgovorio da se niko osim njega nije susreo 17 puta sa Putinom?
Da, ali on je slagao da se niko pre njega nije susreo sa predsednikom Rusije. Putin je bio ranije gost predsednika Tadića. Nije slagao za broj susreta, ali to ništa ne znači. Predsednik Rusije poznaje situaciju na Balkanu i zna šta se dešava u našoj zemlji. Mnogi od tih susreta nisu bili državni, već su se viđali na nekim forumima ili, na primer, povodom održavanja Vojne parade. S druge strane, Vučić se uporno izdaje za tumača Putinovih misli i planova za Balkan, ali ja znam da to nije istina. Rusija je ozbiljna sila i nije joj potrebno da je Vučić informiše o tome šta se ovde dešava.
A zbog čega onda predsednik Srbije neposredno pre ili posle izbora odlazi u Moskvu na sastanak sa Putinom?
Vučić vodi istu politiku kao Milo Đukanović. Često upozoravam rusku stranu da će sa njim doživeti sudbinu kao sa crnogorskim predsednikom. Vučićevo biračko telo je radikalsko, odnosno rusofilsko, a njemu je potrebno da kod njih stvori privid kako je on “brat” sa Putinom. Kad bi Vučić izašao sa pravom politikom koju vodi pred svoje glasače, a to je Srbija u NATO paktu i izdaja srpskih nacionalni interesa, mislim da ne bi dobio ni polovinu glasova koje dobija na rusofilskoj, lažnoj priči. Zato je njemu potreban odlazak kod Putina ili telefonski razgovor, nakon kojeg laže da mu je ruski predsednik poželeo uspeh na izborima. To potvrđuje činjenica da u zvaničnom saopštenju Kremlja nigde nema te rečenice.
A zašto to Putin dozvoljava, ukoliko sve zna?
Rusija ima svoje interese i zna do koje granice može nekome da veruje. Možda ona sa Vučićem njih ostvaruje. Svakako da oni znaju zašto to rade.
Nakon izbora, usledio je niz sastanaka predsednika Srbije sa međunarodnim akterima, gde su glavna tema bili pregovori o statusu Kosova. Kako vi vidite poziciju Srbije?
Kao što je mnogo toga u ovoj zemlji privid i laž, tako i ta priča oko Kosova i Metohije služi Aleksandru Vučiću da osam godina pljačka i uništava Srbiju. Mi do danas nemamo rezoluciju ili platformu na osnovu koje se pregovara sa Albancima. Mi ne znamo sa koje pozicije Vučić nastupa prilikom razgovora, kao ni s kim pregovara i šta dogovara. Od njega i njegovih satrapa samo slušamo kako Rezolucija 1244 nije dobra za Srbiju, da smo sve izgubili i da moramo da tražimo kompromisno rešenje. Realizacijom Briselskog sporazuma, Srbija je de facto priznala Kosovo, a ostaje samo da Vučić svojim potpisom to fomalizuje. Ja mislim da se sada bliži taj trenutak kad njemu stiže na naplatu sve ono što je ranije obećavao. U tome jeste i tragičnost čitave situacije, jer mi ne znamo šta je on dogovorio.
Kako bi po vašem mišljenju trebalo rešavati status Kosova?
Priča o rešavanju statusa Kosova i Metohije služi za pokrivanje kriminala. U njemu učestvuju i Aleksandar Vučić, Milo Đukanović, Edi Rama i Hašim Tači. Upravo je to suština problema na celom Balkanu. Što se mene tiče, rešenje za Kosovo i Metohiju mora da se nađe u okviru Ustava Srbije, a to podrazumeva da su Albanci ravnopravni građani naše zemlje, sa svim pravima i obavezama. Po mom mišljenju, Albanac sa Kosova, naš državljanin, može da ima bilo koju funkciju u Srbiji, od premijera do predsednika, ako ga narod izabere. Zašto to može da bude Mađar iz Vojvodine, Bošnjak, Goranac ili Hrvat, a ne može kosovski Albanac? Smatram da je jedino priča o pomirenju i rešavanju životnih problema realna tema za razgovore, a ne pitanje statusa. On je rešen Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244.
Može li najavljeni dijalog u Beloj kući da donese rezultate?
A ko je ovlastio Ameriku da bude pregovarač? Koliko sam upoznat, Evropska unija je ta koja vodi pregovore, odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Amerika je samu sebe proglasila za pregovarača. Reč je o zemlji koja je sponzor takozvane nezavisnosti Kosova. Oni su bili najaktivniji u bombardovanju naše zemlje i u tom smislu ne verujem da ono zašta se oni zalažu nije u interesu Albanaca i na štetu Srbije. Dobro je što se nije dogodio ranije najavljeni sastanak u Beloj kući. Obelodanilo se ono što smo svi odavno znali – Vučić sve vreme pregovara sa ratnim zločincima – Tačijem, Haradinajem i Veseljijem. On je pravio planove sa takvim ljudima. S druge strane, u Americi postoji javnost koja bi itekako bila zgranuta ukoliko bi Grenel primio jednog ratnog zločinca na pregovore. Uloga Sjedinjenih Američkih Država jeste važna, ali ne bitnija od one koju imaju Rusija, Kina i ostale stalne članice Saveta bezbednosti.
U Srbiju je nakon izbora ponovo nastupila kriza sa epidemijom koronavirusa. Kako gledate na trenutno atmosferu u društvu? Ko je kriv za ovakvo stanje?
Krivi su Aleksandar Vučić i takozvani Krizni štab. Vučić je prvo zbog raspisivanja izbora zakasnio sa merama čitavih 15 dana, a onda je prerano ukinuo sve mere, fingirajući da je sve u redu kako bi brže bolje održao izbore. U svemu tome učestvuju i ljudi u Kriznom štabu, koji su svoju struku stavili u korist pogubne politike Aleksandra Vučića. Tako su dozvolili održavanje fudbalskih utakmica, otvaranje noćnih klubova i, konačno, održavanje tzv. izbora tokom kojih je oko 180.000 ljudi bilo u zatvorenom prostoru čitav dan. Zato sada imamo katastrofalne posledice, a zdravstveni sistem nam je, prema rečima imunologa Srđe Jankovića, pred raspadom. Ono što je najgore, pored tragedije koja je pogodila ceo svet, mi imamo i tragediju na vlasti.
“Vučića bi svako pobedio na poštenim izborima”
U javnosti se često pominjali kao mogući protivkandidat Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima. Da li biste prihvatili taj izazov?
Rano je govoriti o tome. Oni se održavaju tek 2022. Godine. Vučića na izborima, koje on raspisuje i organizuje pod ovakvim uslovima, ne bi mogao da pobedi ni Novak Đoković. Ali, ukoliko bi on raspisao prave izbore, njega biste pobedili i vi, i ja i bilo ko. Njegov protivkandidat mora da ima jasan stav po pitanju Kosova i Metohije, dobre odnose sa Crkvom, Rusijom i Zapadom. Takođe, važno je da taj kandidat bude prihvatljiv i za liberalno i za konzervativno glasačko telo. Verujem da samo čovek takvog političkog profila može da pobedi Vućića na izborima.
Kažete da je prerano govoriti o tome, a šta ukoliko bi sutra Vučić rekao da slede predsednički izbori i da će biti pošteni? Odbacujete li mogućnost da budete njegov protivkandidat?
Svakako ne bih bio protivkandidat sam za sebe. To se može biti samo u sklopu neke šire političke priče. Danas je stvarno prerano govoriti o tome, a verujem da u Srbiji postoji na stotinu boljih protivkandidata od mene. Na tu temu nisam tako konkretno razmišljao.
Izvor: Nova.rs
