Piše: Milan Ćulibrk, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 24.6.2020.
Hoće li Vučić u novu vladu pozvati i one koji nisu prešli cenzus? Čemu onda izbori? Zašto nije odmah izdiktirao ime novog mandatara i sastav njegovog kabineta? Ili je samo hteo da pokaže da od njega sve zavisi? I ima li neko da to već ne zna
Vlast u Srbiji prerano je proglasila pobedu. Ne, ne mislim na izbore. Tu se rezultat znao i pre glasanja. Nije se znalo samo da će Aleksandar Vučić naprednjacima obezbediti tročetvrtinsku a ne dvotrećinsku većinu u novom sazivu parlamenta, u kome će biti još samo poslanici Ivice Dačića, Aleksandra Šapića i manjina. Mada su, u odnosu na SNS, i SPS i SPAS manjina. Ostali će moći u parlament samo prve subote u mesecu i to ako se kao gosti na vreme najave Turističkoj organizaciji Srbije.
Da kojim slučajem Vučić u februaru nije smanjio izborni prag sa pet na tri odsto, klupe u novom parlamentu popunili bi samo poslanici dve vladajuće stranke. Srbija bi, uz Belorusiju, bila jedina zemlja u Evropi bez opozicije. Odgovornu vlast to bi više uplašilo nego obradovalo. Bez obzira na to ko je kriv što je deo opozicije bojkotovao izbore i što su građani bojkotovali opoziciju koja se, ipak, odlučila da na izbore izađe. U nedelju uveče, u SNS-u se točio šampanjac, pevalo se i igralo. Videćemo šta će biti kada prođe mamurluk. I hoće li Vučić, kao što je najavio, u novu vladu pozvati i one koji nisu prešli cenzus? Šta je time hteo da kaže? Da će prigrliti i one čije je liste podržao samo jedan odsto izašlih birača? Čemu onda izbori? Zašto nije odmah izdiktirao ime novog mandatara i sastav njegovog kabineta? Ili je samo hteo da pokaže da od njega sve zavisi? Mada, ima li neko da to već ne zna?
Nisam, dakle, mislio da je vlast prerano proglasila izbornu pobedu, već pobedu nad virusom korona. Čini mi se da ćemo tek narednih dana saznati pravu istinu. Ili bar jedan njen deo. Iako sumnjam da ćemo punu istinu ikada saznati, dovoljno me brine to što za vreme vanrednog stanja nisam lično poznavao bilo koga ko je bio pozitivan na kovid-19. Sada neke od njih poznajem, ili bar njihovu najbližu rodbinu. A nadležni su nas do 21. ubeđivali da je sve pod kontrolom. U redu, izbori su završeni, vreme je za istinu. Što pre, to bolje. Da ne bude kasno. Ako već nije kasno.
Za razliku od Lava Grigorija Pajkića, autora Kontravizijena Pinku, koji će kao 148. na listi SNS-a verovatno postati poslanik, u nedelju u DS-u niko nije imao razloga za slavlje. Privatno obezbeđenje, vika, međusobne optužbe, nemile slike koje podsećaju na kafansku svađu pripitih navijača samo su pojačale gorak utisak članova i simpatizera nekadašnjeg stožera demokratske opozicije. Pa, ako članovi najvišeg rukovodstva DS-a ne mogu dijalogom i demokratski da reše međusobne probleme, kako će da reše bilo šta drugo? Osim ako nekima možda i jeste cilj da se ništa ne reši i da uskoro dođe stečajni upravnik koji će samo da ugasi svetlo kad bude poslednji izlazio iz stranke.
E sad, u takvoj atmosferi, da li bi ikoga začudilo da ministar policije nekom mediju izjavi da poslanici najveće opozicione stranke „mogu i hiljadu puta za sebe da kažu da su demokrate, ali ne mogu doći u parlament i po predsedniku države pljuvati kao u kafani, jer je to - razbijanje države“ i da potom taj intervju bude objavljen i na sajtu MUP-a? A šta biste tek rekli da zbog toga Ustavni sud kazni ministra? E, upravo to se desilo ovih dana. Samo što takvu presudu nije doneo Ustavni sud Srbije već Nemačke, tako da nije kažnjen Nebojša Stefanović već njegov nemački kolega Horst Zehofer.
Eh, ti Nemci, ne znaju šta će sa sobom pa maltretiraju ministre koji kinje opoziciju. Naši sudovi i policija imaju preča posla. Evo, već danima „jure“ bivšeg predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutku. Sve su živo prevrnuli, a Jutka kao da je u zemlju propao. Jedino se iznenada, kao drumski razbojnik, sa maskom na licu (zbog korone, a ne da bi se od nekog sakrio), pojavio na biračkom mestu, na kome uvek glasa. Ali, ko bi očekivao da će se odmetnik, kome je prošle sedmice, pre predizborne tišine, trebalo da bude saopštena presuda za seksualno uznemiravanje bivše saradnice Marije Lukić, pojaviti u mestu u kome i inače živi i u kome se kandidovao na lokalnim izborima? Zato i ne čudi što se Jutki izgubio svaki trag čim je završio glasanje. Nestao je kao opozicija iz Skupštine Srbije. Ako policija ne zna kako da ga pronađe, možda bi trebalo da dođu na konstitutivnu sednicu Skupštine opštine Brus, moguće da će Jutka doći da overi mandat, koji možda ne bi ni osvojio da mu je presuda izrečena pre izbora.
