Ljubomir Živkov, kolumna za portal ''Istinomer'', 17.6.2020.
Plači, druže Tito!
Blago zemlji i blago narodu na čijem je čelu Prorok, a ne puki državni službenik koji sudbini samo povlađuje, ne znajući ni sam šta je njegovom plemenu pripremila, predsedniku Vučiću javilo se da ćemo u oktobru imati vojnu paradu kakva nije viđena sedamdeset pet godina, plači druže Tito, sa svojim prvomajstvom, plačite Crvene beretke, jer će vaš svečani defile, koji je ushitio tadašnjeg vladara, sada izgledati kao obična i štaviše neuspela oružana pobuna! Predsednik Republike nije rekao: “Ako Bog ushtedne da stranka koju ja protivustavno predvodim prebrodi izborni cenzus, i ako postane deo vladajuće većine, ja bih kao predsednik, i te stranke, i kao pokrovitelj sviju drugih stranaka, voleo da najesen zadivimo i okolne narode i moj lični narod vojnom paradom kakvu ne pamte ni najstariji žitelji Srbije!” Ne! Otac Parade govori o rekordnoj vojnoj svetkovini kao o nečemu u šta ne može biti ni najmanje sumnje, što znači da se zna ne samo ishod izbora, zna se unapred, i do tančina, nego se isto toliko precizno vidi i nastupajuća jesen: biće prikazano sve što leti i puca, rekao je ushićeno Prorok Aleksandrijski, koji je još ispao i skroman, jer ni Kraljevina Jugoslavija nije mogla imati pompezniji vojni defile, komotno je, pošto inače obožava rekorde, mogao kazati da će to biti najveća parada od krunisanja Stefana Prvovenčanog do naših dana, ali se zadovoljio da omalovaži samo Josipa Broza koji mu iz Kuće cveća još uvek nelojalno konkuriše, barem kad su u pitanju stariji naraštaji (koji su baš zahvaljujući Proroku umakli koroni).
Sarapin gambit
Da li je slavni Sarapa isto hteo da se okuša kao prorok, ili je bio rad da predsednikovom iskonskom zvezdaštvu oda počast kakvu niko nije? Kad u šahu žrtvujete nekoliko nevažnih figura da biste stekli povoljniju poziciju za nastavak, to se mislim zove gambit, e, Sarapa je u svome gambitu muški i mučki žrtvovao Partizan, rekavši nesuđenom vođi delija tj. Proroku da će Zvezda pobediti sa 4:0, ali je u uslužnosti prekardašio toliko da ga je više biće moralo blago ukoriti, da to nije realno: otkako je na čelu svega i svačega, Prorok i momčad sa stadiona JNA vidi kao svoju, pa je kazao, gandijevski, da će biti srećan ako se navijači ne pokolju i ne nahrane jedni druge bakljama preostalim od đukinske bakljade, nije baš doslovno to rekao, nego kako je najvažnije da sve prođe u miru! Da jedna utakmica, događaj posve mirnodopski, civilan i civilizovan, prođe u miru! Kakva želja! Pa kako bi drugačije moglo i biti!?
Dete godine
Za dete godine u Srbiji, ali i na čitavom starom kontinentu, čiji se uzoholjeni deo samovoljno proglasio Evropskom Unijom, proglašen je Prorokov prvenac, dvadesetdvogodišnji trgovački pomoćnik, čija je neautorizovana, ali i neosporavana slika dospela na naslovnu stranu odvratnog dnevnika, a samim tim i na internet, koji je reka bez povratka. Dete godine bilo je na utakmici sa isto članovima Saveza Nesocijalističke Omladine, ali od kojih su neki članovi poznati organima gonjenja, pa se opštenarodna predrasuda prema prestupnicima putem osmoze prelila i na Prorokovog prvenca, koji ljubi i slavi sport po uzoru na Oca i na Sv. Duha.
Novinarki su mobilni telefon kojim je kršila prava deteta hteli da zaplene policajci, ali su se otmeno povukli kad su se ukazala dva visoka komesara iz ugledne udruge zvane “Janjičari”, koji su kak se veli izvršili građansku odnosno navijačku zaplenu, po uzoru na građansko hapšenje.
Novinarku su u zaštitu uzela istoimena udruženja (u daljem tekstu: Struka), dok se za fotografisano čeljade založila ni manje ni više nego predsednica Vlade. Koliko god da je zaostajala u prepričavanju, sada i premijerka barata izrazom “crtanje mete na čelo”, pa ga je blagoupotrebila da dočara šta je novinarka učinila mladom i nedužnom punoletniku, dok je moćnicima iz “Danas”-a u lice kazala da su blato. U isto se vreme, kao kad dva naučnika koji se i ne poznaju, dođu, na dva kontinenta, istovremeno, do istovetnog otkrića, pa posle dele Nobelovu nagradu, oglasila i ministarka saobraćaja, i ona saobraćajno i građevinarski saoseća sa roditeljem čiju decu karadušmani napadaju, zaista, zvuči bolje kad kažeš da neko udara na predsednikovu de-cu, iako je fotografisano zapravo jedno čeljade; dve gracije su nadigrale sve druge članove vlade, toplo su se preporučile za ostanak u Vladi, kad Roditelj, daće Bog, na Svetu nedelju učvrsti i produži svoju vladavinu; ako bude blagodaran, kakvim ga svi znamo, predsednik će im obema produžiti boravak u Raju, njima dvema i Rasimu, za kojeg bi odlazak u diplomatiju bio ravan silasku u Had. Istorija će pamtiti ko je branio pravo deteta na druženje sa bezbednosno interesantim personama, dok UNICEF ostaje nem (kao nekoć REM!)!
Pao mi je kamen sa srca kad sam od lično Oca Detetovog čuo da drugofotografisano dete uopšte ne posluje sa drogom, na rabošu ima samo tuče, za koje nije pravosnažno ni osuđeno! Na internetu se blebetalo i blebetalo, te da se predsednikov sin viđa ili druži sa osobama bliskim mafiji, ili čak sa pripadnicima kavačkog, šta god to bilo, klana, dobro je što to nije istina, jer da jeste, kako bi u višim krugovima Mafije bila primljena fotografija njihovog pripadnika zajedno sa sinom onoga ko Mafiju želi da iskoreni jednom za svagda? Možda bi malome, blagozastalom na nivou tučnjava, u korleonovskom okruzheniu to bilo minus?
&
Govoreći o Večitom derbiju, koji se zbio mislim u polufinalu Kupa (domaći fudbal prepustio sam zasluž. zaboravu), predsedniku se prohtelo da u okv. sv. mogućnosti, i u granicama Sarapinih mogućnosti, potonjega prosvetli, pa je pomenutome kazao da u sportu morate naučiti i da pobeđujete i da gubite, te da je u tome snaga sporta, baš bih voleo da sad predsednik snažno izgubi, u nedelju, a da dvotrećinsku većinu u Skupštini sportski osvoji Matija Bećković, pa da kličem i ja malko Kralju, a ne stalno Vučiću, makar mi nikad ne imali ni Nacionalni stadion (faraonski Vučićev zamysel!), ni Paradu stoleća, zamišljenu, po uzoru na negdašnje pozorišne komade sa pevanjem i pucanjem, kao izložbu svega našeg što leti i puca.
