Dejan Ilić, tekst za Peščanik.net, 24.7.2020.
Kada sadista za nekoga kaže da se iživljava i pri tom tu osobu zbog toga moralno osuđuje, to je u najmanju ruku – bizarno. Jeste, mislim na Vučića i na njegovu osudu lekara, njih sada preko 2.000, što se tobože iživljavaju nad članovima Kriznog štaba jer zahtevaju da se oni, članovi dakle, povuku. U Kriznom štabu, podsetimo se, pored lekara ima i političara iz redova vlasti. Zanimljivo je da su političari u Vučićevom licemernom iskazu izostavljeni. Zna Vučić, iživljavanje nad njim i drugim čelnicima države, pa među njima i nad političkim krilom Kriznog štaba, videlo bi se kao zaslužena kazna i nad tim se niko s prosečno razvijenim moralnim čuvstvom ne bi zgrozio: malo ko bi uopšte i pomislio da to nazove iživljavanjem. Sasvim je drugo pitanje – zašto bi se zahtev da neko položi račun doživeo kao iživljavanje? U Vučićevoj izopačenoj etičkoj optici ono što je stvar razumnog rasuđivanja i puke zdrave pameti izvrće se u iživljavanje, dok iživljavanje postaje… Zaista, kako Vučić vidi svoje iživljavanje nad žiteljima Srbije?
Recimo, kako iz svoje specifične moralne perspektive Vučić vidi sopstvene dogovore sa samim sobom o sklapanju nove vlade? Čitalac se već informisao: izbori u Hrvatskoj bili su posle izbora u Srbiji, a već juče je ta zemlja dobila novu vladu. U vreme kada ova susedna zemlja bira vladu, kod nas Vučić seda za sto sa Vučićem da njih dvojica razmotre moguće sastave vlade. Podsetimo, Hrvatska po hitnom postupku sklapa vladu iako se predsednik te zemlje i njen novi/stari predsednik vlade otvoreno mrze. U kakvom su onda odnosu Vučić i Vučić, kada je Srbiji sa Vučićem na čelu potrebno par meseci da izabere vladu? Hrvatska je požurila da sklopi vladu zbog krize i potrebe da na institucionalno primereni način na krizu reaguje. Pored ostalog i da odmah podigne kapacitete za raspodelu 22 milijarde evra pomoći od Evropske unije. Istina, nema tih milijardi evra zbog kojih bi Vučić morao da požuri sa vladom. Srbiji pomoć, tvrdi Vučić, nije potrebna, a kada bi je i dobila, morala bi da čeka da se sastavi vlada da je upotrebi.
Kada odbijete očigledno neophodnu pomoć i namerno nećete da podignete kapacitete da se bilo kakva pomoć uopšte upotrebi na institucionalno primeren, pa otuda i jedino prihvatljiv način, u situaciji u kojoj najveći broj žitelja Srbije strepi od posledica krize u neposrednoj budućnosti, dakle u narednim danima, a ne nedeljama ili mesecima – kako se to zove? Iživljavanje, možda. Kada uprkos zvaničnom dokumentu i formalnoj izjavi bolnice da je pacijent umro jer nije stigao na red za respirator tvrdite da niko, ali apsolutno niko u Srbiji nije umro zato što nije stigao do respiratora – kako se to zove? Iživljavanje, možda. Kada na primedbu da je Krizni štab u javnost iznosio lažne podatke i zahtev da se to proveri odgovorite pitanjem kada je i ko menjao linoleume u liftovima – kako se to zove? Iživljavanje, možda. Kada bez ijednog dobrog razloga na ulice izlijete pse, konje i suzavac a potom hapsite sve redom – kako se to zove? Iživljavanje, možda. A kada jednostavno i krajnje zdravorazumsko pitanje – zašto to pobogu radite – posle svega drugog nazovete iživljavanjem: ko ste vi na kraju? Sadista, možda.
Preko 2.000 lekara nije potpisalo zahtev za povlačenje Kriznog štaba samo zbog brige za naše telesno zdravlje. Taj zahtev pre svega štiti naše mentalno zdravlje – našu veru u sopstvene sposobnosti da racionalno mislimo i zaključujemo. Te da se oslanjamo na vlastito iskustvo, koje se tako drastično razilazi sa slikom koju nam nameće tekući režim kao jedino istinitu. Možda se zato među potpisnicima zahteva Ujedinjeni protiv kovida nešto više po broju ističu psihijatri. Dve hiljade lekara, ustalih u odbranu mentalnog i fizičkog zdravlja, među tridesetak hiljada kolega – to je sada već više od pet odsto. Sa rastom broja potpisa raste i pritisak režima na njih. Za sada, pritisak se uglavnom sastoji od diskvalifikacija i uvreda. Nazovimo to „linoleum“ politikom tekućeg režima sa Vučićem na čelu. Ne treba sumnjati, posegnuće režim i za drugim merama, ako ne odmah, uskoro. Da bi bilo jasno pod kakvim se udarom lekara našao režim, recimo da je 2.000 od 30.000 lekara ravno izlasku na ulice 300.000 žitelja Srbije. Zamislimo sad 300.000 demonstranata protiv sadističkog režima.
Pošto smo zamislili, pokušajmo to da izvedemo. Jeste, tačno to su uradili lekari. Pokazavši takvu hrabrost, odlučnost i masovnost (da, da, masovnost) oni su se izložili kontraudaru provereno osvetnički nastrojenog režima. Možemo ih ostaviti na cedilu, pošto su nam na trenutak vratili samopoštovanje, a možemo i raširiti front protiv režima kako bismo njegov udar podjednako rasporedili i ublažili. Pošto je Vučić odbio pomoć spolja, jedino još možemo pomagati jedni drugima. Pomozimo dakle lekarima, kao što oni pomažu nama.
