Piše: Ana Lalić
Prenosimo sa portala Nova.rs
Optužujući više od 1.000 lekara, koji peticijom traže smena Kriznog štaba, da su "nekompetentni" i da su "oličenje politike", ministar Zlatibor Lončar i Darija Kisić Tepavčević prevideli su činjenicu da među njima sedi upravo jedan takav: pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.
Tvrdeći da među potpisnicima peticije “nema infektologa i epidemiologa”, a da specijalisti iz drugih oblasti nisu kompetenti da se bave pandemijom, Kisić je zaboravila da napomene da je Gojković, jedan od korukovodilaca Kriznog štaba, zapravo hirurg ortoped.
To je očigledno zaboravio i ministar Lončar, koji je jučerašnjom izjavom da “svaka čast svakom hirurgu, ortopedu, anesteziologu… koji učestvuju u radu u ‘crvenoj zoni’, to su naši heroji, ali mere donose epidemiolozi” jasno poručio da ortopedi možda zaista ne treba da se bave epidemiološkom krizom u zemlji.
Pored toga što je svojom specijalizacijom ortopedskog hirurga i činjenicom da je na mesto sekretara doveden isključivo po političkoj liniji kao kadar SNS, Gojković upravo oličenje onoga što Lonačar “neće” u Kriznom štabu, njegova kompetencija se očigledno ne dovodi u pitanje. Tragajući za informacijama koliko je ortopedija povezana sa epidemiologijom i da li Gojković ima neke reference koje bi opravdale njegovo mesto i položaj u Kriznom štabu, Nova.rs je došla do naučnih radova čiji je koautor upravo Gojković.
Veliki deo njih, koji su publikovani kako bi dobio mesto redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu se, međutim, ne bave ni ortopedijom, niti epidemiologijom, već biomehanikom. U pitanju je nauka koja se izučava na Fakultetu tehničkih naika, a bavi se proučavanjem “artikulacije koštanih i mišićnih sistema, analizu načina ljudskog hoda i istraživanje sila koje utiču na deformacije ljudskog tela prilikom različitih nesreća”. Takođe, navodi se da je “biomehanika veoma važna naučna disciplina u ergonomiji koja se bavi istraživanjem i projektovanjem sistema čovek – mašina”.
Gojković se, kako se navodi u zvaničnoj biografiji, “u ortopediji bavi prvenstveno bavi artroplastičnim procedurama”, odnosno zamenama zglobova i kukova, a za biomehaniku se, sudeći po objavljenim radovima, počeo interesovati zahvaljujući koleginici iz Australije. Naime, Gojković je koautor na desetak naučnih radova sa Tijanom Ivančević sa Univerziteta Adelaide u Australiji.
Prema podacima sa Linkedin, Ivančevićeva je doktor primenjene matematike, a sa Gojkovićem je upravo sarađivala u oblasti biomehanike. Jedan od radova na koji me Gojković koautor, po istraživanju rađenom u Australiji, je imalo za temu “Kontrolu ciklusa produženja-fleksije ljudskih kolena tokom vožnje biciklom sinergijom solitarnih mišićnih uzbuđenja i kontrakcija”, u kom je ova tema vrlo detaljno obrađena brojnim matematičkim formulama, kao i većina njihovi zajedničkih radova. Pored toga, Gojković se navodi i kao koautor knjige Ivančevićeve, pod naslovom “Razvijeni sportista: Vodič za unapređenje elitnog sporta”.
U kratkom prikazu navodi se da su knjigu “pisali naučnici čija stručnost kolektivno obuhvata područja biomehanike, kliničke hirurgije, trenutne i bivše elitne atletike, inženjerstva i naturopatskog doktorskog rada”, sa namerom da edukuju sportiste kako da “poboljšaju svoje sportske performanse korišćenjem novih tehnologija, svetskog znanja o biomehanici i drevnih biljnih lekova”.
Dakle, sudeći prema njegovom zvaničnom radu i edukaciji, Gojković se možda razume u matematiku, australijske bicikliste, ljude – mašine i drevne biljne lekove, ali ne postoji nijedan pisani trag koji tog čoveka kvalifikuje da već četiri meseca odlučuje o zdravlju čitave nacije. Sem, naravno, partijske knjižice.
