Draža Petrović, kolumna za portal N1, 10.7.2020.
Kako u srpskom narodu raste broj onih koji misle da je Zemlja ravna ploča, tako u srpskom narodu raste i broj onih koji su čvrsto ubeđeni da je i predsednik Srbije specijalna vrsta ravne ploče, takozvana ravna pokvarena ploča.
U stara dobra vremena, kada su ljudi muziku još slušali na gramofonu, dešavalo se da se ploča izgrebe, to jest pokvari, pa se jedna te ista muzička sekvenca ponavljala u nedogled. Tada je i nastao izraz: „Priča ko pokvarena ploča“, koja se odnosila na ljude sklone pričanju jedne te iste priče do besvesti, u krug.
Ploče i gramofoni su odavno izašli iz masovne upotrebe, samim tim i pokvarene ploče, ali predsednik Vučić nikako da izađe iz masovne upotrebe, tako da su se stvorile dve škole mišljenja u srpskom narodu.
Jedna škola mišljenja smatra da je Zemlja okrugla, al' da je predsednik ravna ploča, i to pokvarena ravna ploča, jerbo je u stanju da jednu te istu stvar ponovi 2020 puta, a da niko od njegovih glasača to ne primeti.
Druga škola mišljenja, međutim, takođe smatra da je Zemlja okrugla, ali su čvrsto ubeđeni da se Zemlja ne okreće oko Sunca, već se okreće oko predsednika Vučića. Koji se opet, sve vreme okreće oko svoje ose.
-Ali, kako mi ne primećujemo da se zemlja okreće oko predsednika Vučića? – pitaju najradoznaliji đaci „zlatnog doba“.
-Eh, draga deco i odrasli, mi to ne primećujemo jer se i mi zajedno sa Zemljom okrećemo oko predsednika Vučića – kažu profesori Teorije pokvarene ravne ploče i neprimetnog okretanja okrugle Zemlje oko ravnog, ali pokvarenog pločastog predsednika.
Istorija predsednika Vučića kao ravne pokvarene ploče mnogo je starija od istorije predsednika Vučića kao osobe oko koje se okreće cela Zemlja.
Recimo, kada je u 13. juna 2003. hapšen pukovnik Veselin Šljivančanin, u demonstracijama ispred njegovog stana na Ceraku povređeno je 50 policajaca, od toga trojica teže, a jedan od predvodnika spontanog okupljanja građana bio je i neki Aleksandar Vučić, čovek koji je u to vreme verovao da je zemlja ravna ploča koja se prostire do linije Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica. I tu se nekgde ravna ploča završava, što je prema njegovim tadašnjim verovanjima, bio kraj sveta kakvog poznajemo.
-Oko 1.000 pristalica ovog haškog optuženika je juče satima izazivalo nerede u beogradskom naselju Cerak, ispred zgrade Šljivančanina, a među demonstrantima su bili i čelnici nekih opozicionih stranaka, poput Aleksandra Vučića i Aleksanda Vulina - piše u izveštaju B92 sa tog skupa.
Pet godina kasnije, 28. jula 2008, u Beogradu je održan protest Srpske radikalne stranke povodom hapšenja Radovana Karadžića, tokom kojeg je u Urgentni centar primljeno 25 policajaca i 21 demonstrant (jedan, Ranko Panić, kasnije je podlegao povredama), a batine je dobio i neki Aleksandar Vučić, tada vernik Zemlje kao ravne ploče koja se prostire skoro do Karlobaga.
On je tom prilikom izjavio:
-Šta da vam kažem, tukla me je policija Ivice Dačića dok sam pokušavao da sprečim sukobe policije i demonstranata... Nisam u stanju da procenim ko je kriv za sukobe... Siguran sam da su postojale grupe provokatora, ali ima i ljudi koji su krivi i sa ove strane. Bila je veća grupa ljudi koji nisu hteli da slušaju, i koji su ovde došli samo zbog nereda – rekao je tada taj neki Vučić, ravnopločasti pravoslavac, ravnozemljaški radikal, skoro totalna preteča huligansko-ravnomislećih talibana o kojima je pričao 12 godina kasnije, pre neki dan.
Tada je predsednik u obraćanju naciji rekao: „Oni hoće da proglasimo Galileja i Đordana Bruna ludacima pošto je zemlja ravna ploča”, jerbo je, izgleda, predsednik čvrsto ubeđen da je Galileo Galilej posle dužeg osmatranja Aleksandra Vučića, to jest njega, kroz televizor, mada je to ranije radio kroz teleskop, u jednom trenutku rekao: “Ipak se okreće”.
Kažu da je slično uzdahnuo četnički vojvoda Šešelj, kada je pre nekih 12 godina Aleksandar Vučić bio zamenik pomoćnika četničkog vojvode, dotičnog Šešelja, pa rešio da se totalno okrene. U to vreme, sem da je Zemlja ravna ploča, taj neki Vučić je verovao i da je Ravna Gora ravna ploča, a što je najgore, verovao je i da je vojvoda Šešelj ravna ploča.
To samo pokazuje da od svakog ravnopločastog ravnozemljaša iz onih dimova suzavca od pre neki dan, jednog dana može postati predsednik Srbije, što svakako nije obećavajuće. Mada ukazuje da u svakom zatucanom huliganu čuči neki neotkriveni talenat.
Predsednik, istina, trenutno više ne veruje da je Zemlja ravna ploča koja se prostire do gorepomenute linije oko Karlobaga, gde je kraj sveta, ali je stekao neka druga uvereneja.
On, recimo, danas veruje da je Sarapa ravna ploča, mada svako dete u našoj zemlji već odokativnim praćenjem Sarape ima pravoverni utisak da je Sarapa daleko od ravne ploče.
Predsednik Vučić, dakle, što je stariji, sve manje veruje u ravne ploče, ali građani Srbije sve više veruju u Krivog Stojka, jer je Teorija Krivog Stojka, zapravo moto “zlatnog doba”.
Srbija, naime, sve više liči na Krivog Stojka na Ravnoj ploči, a pogotovo na Ravnu ploču na Krivom Stojku.
Teorija Krivog Stojka je nastala kada je neki Krivi Stojko stalno tvrdio da on nije ništa kriv, iako svi videli da jeste kriv. I onda je Krivi Stojko, ko ravna pokvarena ploča ponavljao da ništa nije kriv, u šta su mu verovali samo pomenuti Sarapa i sličan profil ljudi koji su spremni da zagrljeni sa Krivim Stojkom zajedno idu ravno do dna.
Mada ni sami nisu svesni da im je dno postalo plafon.
