Draža Petrović, kolumna za portal N1
Čeda Jovanović obožava sve vrste alpinizma, ali glave umalo da mu dođe jedna autohtona vrsta alpinizma, takozvani rektalni alpinizam, koji je počeo aktivno da upražnjava u noći između 21. i 22. juna, kada je, posle dužeg penjanja, osvojio najviši vrh Srpske napredne stranke.
Najviši vrh Srpske napredne stranke, visok oko 2,01 metar, daleko je niži od Akonkagve, najvišeg vrha Južne Amerike, koji je Čeda osvojio još 2011. godine, i pritom zadobio ozbiljne promrzline, jerbo je napolju bilo minus 35 stepeni.
Uslovi za penjanje na najviši vrh Srpske napredne stranke bili su mnogo gori – u noći 21. juna, kada je počela ta rektalno-alpinistička ekspedicija, Čeda je imao samo 0,3 odsto glasova, delovalo je da je u bezizalnoj poziciji, ali je već oko 22 sata uslikan kako stoji i smeška se pored najvišeg vrha SNS, koji je upravo osvojio.
Potpuni trijumf rektalnog alpinizma desio se nekoliko minuta kasnije, kada je najviši vrh Srpske napredne stranke pred novinarima izjavio da će u budućoj Vladi biti i nekih koji nisu prešli cenzus.
Za razliku od Akonkagve koja nije davala izjave kada se Čeda popeo na nju, i koja ne voli dosadne alpiniste, najviši vrh SNS odmah je pohvalio penjača, jer najviši vrh SNS obožava alpiniste, naročito ove autohtone, takozvane rektalne alpiniste, pa je Čeda već viđen u budućoj Vladi Srbije.
U istoriji srpskog parlamentarizma i rektalnog alpinizma, naime, nikada se nije desilo da neki lider opozicije ode u štab pobednika na izborima iste noći kada je ovaj pobedio, te da ga tamo uslikaju kao se zavodviljo smeška univerzalnom mandataru, pa je bilo jasno da je takozvani Čeda Jovanović čovek koji pomera granice.
Kako granice srpskog parlamentarizma, tako granice rektalnog alpinizma.
Potom se desio totalni preokret – umesto u Vladi Srbije, takozvani Čeda Jovanović završio je na Infektivnoj klinici, sa dijagnozom koronavirusa, koji je ufasovao upravo one noći kada se popeo na najviši vrh SNS.
Iste noći isti virus ufasovalo je još pola učesnika pomenute rektalno-alpinističke manifestacije u štabu SNS, jedino je "preživeo" takozvani Ivan Tasovac, nezvanični šampion rektalnog alpinizma za teritoriju Balkanskog poluostrva.
Takozvani Tasovac je te noći otkrio da ako jednog dana propadne kao direktor Beogradske filharmonije, može da bude direktor bilo kog trubačkog orkestra iz sela Zagužanje kod Surdulice, jerbo je najviše od svih prisutnih podvriskivao uz trubače, dok je takozvani Čeda otkrio staru narodnu poslovicu: "Ko s đavolom tikve sadi, dobije koronu!"
Jer, one noći kada se popeo na najviši vrh SNS, takozvani Čeda je shvatio da je predsednik Vučić hodajući respirator, spreman je za davanje veštačkog disanja svakome ko se popne na njega, ali je onda završio na originalnom respiratoru, skapiravši da je rektalni alpinizam daleko opasniji od onog običnog alpinizma.
"Idem ja ponovo na Akonkagvu, od ovog penjanja na najviši vrh SNS može da se rikne", zaključio je tokom dugih noći razmišljanja na Klinici za infektivne i tropske oblasti, gde je uvideo da od svih tropskih destinacija koje je u svom skromnom životu obišao, Klinika za infektivne i tropske bolesti izgleda najmanje tropski.
I onda je jednog dana takozvani Čeda izašao sa Infektivne, te je rešio da se posveti nečemu belom. Od svih belih svari koje voli, odlučio se za "beli sport", takozvani tenis, pa ako već ne može da postane ministar sa 0,3 osto glasova, makar može da postane Novak Đoković, iako ima 0,3 odsto talenta za tenis.
Uzeo je reket, stao pred ogledalo i rekao sam sebi: "Šteta što je ime Novak Đoković već zauzeto u svetskom tenisu. Ja bih, recimo, mogao da se zovem Novak Đoka, budući teniski šampion!"
Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, međutim, u naredna dva dana primetio je nove simptome kod ljudi koji su pobedili koronu.
"Imamo informaciju da neki pacijenti po izlasku sa Infektivne vitlaju reketom po ulici, biju ljude iz forhenda, nabodu ih bekhendom, a onda ih dotuku drop šotom", debatovalo se na sednici Kriznog štaba o ovom svetskom fenomenu.
Kratkotrajna pandemija Čede Jovanovića, ukratko, izgledala je ovako: prvo je reketom prebio vlasnika klinike za fizikalnu terapiju, pa je onda napao advokata vlasnika firme za fizikalnu terapiju, da bi na kraju svojim kolima udario u tuđa kola ispred klinike za fizikalnu terapiju. Ta količina pravljenja rusvaja u kratkom roku nije pošla za rukom ni Majklu Daglasu u filmu "Pad". S tim što je ovaj pad bio daleko veći.
Vlasnici klinika za psihijatjisku terapiju molili su boga da takozvani Čeda sa fizikalne ne pređe na ovu njemu daleko potrebniju terapiju, pa su se zaključali po klinikama, dok je retko članstvo Liberalno-demokratske partije, jedna istinska nacionalna manjina, jer bi čak i srpski Eskimi dobili više glasova od njih, bedževe sa natpisom: "Čedo, oženi me", zamenilo bedževima: "Čedo, oleši me".
Ako se ne sećate, sve je počelo one noći kada se Čeda popeo na najviši vrh SNS, s unutrašnje strane. Kažu da je ta planina ukleta.
