Vesna Rakić Vodinelić, tekst za Peščanik.net, 8.6.2020.
Ovo je veliki dan za Džordža Flojda, reče Tramp. Veliki dan za čoveka kojeg više nema zato što ga je država ubila. Flojd gleda taj veliki dan negde odozgo, kako pokaza moćnik svojom državotvornom belom šakom. Veliki dan, baš kao što je bio za penzionere Srbije čiju je smrt država ubrzala otevši im penzije, dan kada je Vučić poslao Prvo Pismo, ne žrtvama kojih tad već nije bilo, nego nama nedovoljno žrtvovanim, nama preteklima. Veliki dan, kao za penzionere puštene iz kućnog pritvora, kao onaj kad nam stiže Drugo Pismo o tome kako smo temelj ove države. Temelj, slaba je to reč, uzidani smo u temelj, kao u Skadar na Bojani, na osnovu istog onog dijaboličnog, a navodno sudbinskog i mitskog besmisla koji je mladu Gojkovicu zarobio u zidinama nesagradivog grada.
Ovo je veliki dan za Džordža Flojda, reče Tramp. Veliki dan za čoveka kojeg više nema zato što ga je država ubila. Flojd gleda taj veliki dan negde odozgo, kako pokaza moćnik svojom državotvornom belom šakom. Veliki dan, baš kao što je bio za penzionere Srbije čiju je smrt država ubrzala otevši im penzije, dan kada je Vučić poslao Prvo Pismo, ne žrtvama kojih tad već nije bilo, nego nama nedovoljno žrtvovanim, nama preteklima. Veliki dan, kao za penzionere puštene iz kućnog pritvora, kao onaj kad nam stiže Drugo Pismo o tome kako smo temelj ove države. Temelj, slaba je to reč, uzidani smo u temelj, kao u Skadar na Bojani, na osnovu istog onog dijaboličnog, a navodno sudbinskog i mitskog besmisla koji je mladu Gojkovicu zarobio u zidinama nesagradivog grada.
Uzidani, pa iz ionako razorenih temelja prigodno razuzdano pušteni, da stalno održavamo nikad završenu državu svojim beslovesnim glasovima. Glasaće i oni tamo, kod belog gazde, kao i mi ovde kod ovog našeg, opet ćemo glasati. Nikad nam glasanja dosta biti neće. Glasaćemo za gazde ili protiv njih, sada to postaje svejedno, a oni će milom, silom ili prevarom, stalno pobeđivati, oni ili njima sasvim slični. Umesto da budu isključeni iz ljudske istorije, čak i one koja se bavi beščašćem.
Glasaćemo, jer to je isprazni praznik demokratije, kao da parlament nije još pre dve i po hiljade godina ponikao iz agore, javnog prostora, trga, ulice. Pa parlament postade institucija, a sve drugo ostade uličarenje, sve drugo je, kažu nam, negacija demokratije. Trampovi poniženi građani su izašli da oprobaju prokaženu uličnu demokratiju. Mi, Vučićevi, to smo povremeno činili, u krajnje ograničenom broju, koji je autokrata navodno uvek znao napamet, u glavu.
Glasaćemo, umesto da preplavimo agoru koju još nismo otkrili. Da glasno kažemo, još smo ljudi, pogledajte nas, poslušajte nas. Još nismo nesrećni eksperimentalni pacovi, ne smete nas ubijati, ponižavati, prebrojavati.
Glasaćemo, umesto da poteramo autokrate ravno u van-istorijsko beščašće kamo spadaju. Samo napred, glasajmo, biće još velikih dana.
