Rodoljub Šabić, tekst za nedeljnik ''NIN'', 7.5.2020.
Onima koji dozvole za kretanje zloupotrebljavaju za svesno, namerno kršenje zakona, koga god da „politički podržavaju“, mesto je u zatvoru. Onima koji im dozvole daju za to, takođe
Onima koji dozvole za kretanje zloupotrebljavaju za svesno, namerno kršenje zakona, koga god da „politički podržavaju“, mesto je u zatvoru. Onima koji im dozvole daju za to, takođe
Širom sveta građani protestuju protiv vlasti. Takvi protesti i demonstracije, spontani ili organizovani, povremeni ili česti, svuda su normalna stvar. Kad poprime forme kršenja zakona, vlasti na to, manje ili više energično reaguju primenom zakonom predviđenih mera. Ali, praktično nigde u svetu vlast ne organizuje proteste protiv građana. Samo kod nas funkcioneri su najavljivali štrajk glađu nezadovoljni ponašanjem građana, podnosili krivične prijave protiv samih sebe, a sada organizuju „protest protiv protesta“ kao znak podrške sebi. I to sa vrlo snažnom logističkom podrškom „spontano okupljenim građanima“ (ozvučenje, pirotehnička oprema, „zatvorene oči“ policije…) i u uslovima vanrednog stanja. To i inače veoma lošu političku atmosferu dodatno antagonizuje i dovodi je skoro do usijanja. A iako je neophodno, bar za sada, nema baš ničeg što bi atmosferu relaksiralo.
Nije to, izvesno, ni obećanje predsednika Republike da će „biti kažnjeni svi koji krše policijski čas, bez obzira na to koga politički podržavaju“. Naprotiv. Prvo, slična obećanja je već davao (da će odgovarati kompletni idioti iz vrha gradske vlasti) a nisu ispunjena. Drugo, to ko koga politički podržava moralo bi biti toliko irelevantno da je i samo pominjanje neumesno. I treće, najvažnije, predsednik nema, niti bi trebalo da ima bilo kakvu nadležnost u vezi sa bilo čijom prekršajnom ili krivičnom odgovornošću.
A samo stvarna, zakonom predviđena odgovornost je recept za kakvu-takvu relaksaciju. Nije isključeno da je izbor krovova i krovnih terasa umesto trgova posledica nekakvih pravnih konsultacija, ali bi ipak morala biti isključena mogućnost da ova pravna konstrukcija bilo kome jemči neodgovornost. Jer, u zakonu stoji i da će se smatrati da je prekršaj ili krivično delo iz ovog zakona izvršeno na javnom mestu ako je to mesto „dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu“. Moraju se, dakle, primeniti odredbe Zakona o javnom redu i miru (čl. 17) , „ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir kazniće se novčanom kaznom od 50 do 100 hiljada dinara“, a „ko prekršaj učini u grupi kazniće se zatvorom od 30 do 60 dana“.
Ali, osim o odgovornosti za kršenje Zakona o javnom redu i miru, može se i mora govoriti i o težoj, ozbiljnijoj odgovornosti. Famozna Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije ministra unutrašnjih poslova zabranila je tokom „policijskog časa“ kretanje svima osim licima koja su izričito izuzeta. Kršenje zabrane podrazumeva odgovornost za krivično delo. Krivični zakonik (čl. 248) za nepostupanje po propisima odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje epidemije predviđa i kaznu zatvora, do tri godine.
A Uredba Vlade o prekršaju za kršenje ove naredbe predviđa da će se lice koje prekrši zabranu kazniti za prekršaj novčano od 50.000 do 150.000 dinara, ali i da će se pokrenuti i dovršiti prekršajni postupak, čak i ako je protiv učinioca u toku krivični postupak za krivično delo, bez obzira što to zabranjuje Zakon o prekršajima! Ovom, sa stanovišta ustavnosti krajnje spornom odredbom Vlada je, valjda, htela da naznači da se odgovornosti za kršenje zabrane kretanja pridaje poseban, izuzetan značaj.
Od zabrane kretanja naredbom su izuzeti - zdravstveni radnici sa licencom; pripadnici MUP-a, Ministarstva odbrane, službi bezbednosti i Vojske Srbije, koji su na zadatku i lica kojima MUP izda dozvolu za kretanje.
Na krovovima se uz pevanje i pucanje, bakljade i vatromete, sigurno nisu okupljali zdravstveni radnici i pripadnici sistema odbrane i bezbednosti (bar ne oni na legitimnom zadatku), pa ostaju samo „lica kojima MUP izda dozvolu za kretanje“.
Nezavisno od evidentne konfuzije jer dozvole mogu da izdaju razna ministarstva, one se izdaju za određenu svrhu (radnicima, poljoprivrednicima, volonterima…) i samo za to se i smeju koristiti. Više puta je naglašavano da će policija proveravati opravdanost upotrebe dozvola tokom policijskog časa, uz upozorenja da će se prema onima za koje se utvrdi da nisu na radnom zadatku preduzimati mere za odgovornost. Akteri divljanja na tuđim krovovima tokom policijskog časa su - i ako nisu imali dozvole za kretanje, a pogotovo ako su ih imali - kršili zakone i počinili ne samo prekršaje, nego i krivična dela. A onima koji, dok ogromna većina s mukom, ali disciplinovano trpi kućni pritvor, dozvole za kretanje zloupotrebljavaju za ovakvo svesno, namerno kršenje zakona, koga god da „politički podržavaju“, mesto je u zatvoru. Onima koji im dozvole daju za to, takođe.
