Bitka za veštačka pluća – jedna priča sa lošim krajem
Ni para, ni respiratora
Kako je država Srbija ostala bez 400 respiratora, za koje je RFZO već isplatio 8,9 miliona evra i kako će na kraju kola možda da se slome na jednoj privatnoj firmi, koja će svojih pet miliona evra izgleda morati da traži pred sudovima u Crnoj Gori i Hrvatskoj
Nedeljama se u Srbiji borba protiv kovida-19 svodila na to koliko je respiratora za bolnice uspeo da obezbedi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući pre svega dobrim ličnim vezama sa svetskim liderima, posebno sa „bratom“ Si Đinpingom, predsednikom Kine. Bitku za respiratore vlast je nametnula kao mnogo važniju temu od nabavke zaštitnih maski, rukavica i druge neophodne opreme za zdravstvene radnike. Zbog ogromne tražnje celog sveta za veštačkim plućima, respiratori su postali gotovo najtraženija roba, pa je u taj posao država upregnula sve svoje službe, uključujući i Bezbednosno-informativnu agenciju.
Gotovo nijedan javni nastup predsednik nije propustio a da ne kaže neku reč i o respiratorima. Gostujući u Upitniku 7. aprila rekao je: „Mi smo, verovali ili ne, kupili 2.200 respiratora. U ovom trenutku, na današnji dan. Onih 573 koje smo raspodelili i već su stigli, o njima ne pričam. Mi njih nemamo u zemlji. Dešava se svetsko čudo. Mi kad platimo, idemo preko Narodne banke Srbije, ona ide preko korespondentske, jedne američke banke. Kako oni čuju da mi platimo respirator, bilo da ga platimo 35.000, 26.000 ili 45.000 dolara, nije važno. Opšta je jagma i tuča za respiratorima. Ta banka našu uplatu zadrži 24 sata, traži dodatne podatke, u međuvremenu jave svojoj državi i službi od koga mi to kupujemo, a oni, mnogo moćniji od nas, zovu ih i ponude 130.000 dolara. I te mašine završe kod njih. I to tako rade sve vreme. A nama ne poništavaju ugovore, samo kažu da će da kasne, znate, dvadeset dana.“
Moguće da je, govoreći na RTS-u, Vučić računao i na 400 respiratora koje je preko malene podgoričke firme BTL medikal Montenegro, na osnovu ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje Srbije, naručio Sinofarm iz Beograda. Iako se stiče utisak da je nabavka respiratora bila posao od najvećeg državnog prioriteta, za koji je zalegao i šef države, ovu operaciju obeležili su i neki, najblaže rečeno, amaterski propusti, sa primesama kriminala, pa će biti posla i za istražne organe.
Ko je u ovom poslu izgubio, a ko dobio, znaće se tek kada se podvuče crta, mada je malo verovatno da će javnost ikada saznati punu istinu o operaciji, koja je poreske obveznike koštala nekoliko desetina miliona evra. Tim pre što je i predsednik javno priznao da se zbog ogromne tražnje ne poštuju uobičajene procedure za javne nabavke, te da je Srbija respiratore plaćala u kešu i nabavljala ih „na polu-crno“.
Autori: Milan Ćulibrk, Vuk Z. Cvijić, iz teksta za nedeljnik ''NIN''
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 7.5.2020.
