Ivan Klajn, kolumna za nedeljnik ''NIN'', 21.5.2020.
Gordana Đorđević je po struci informatičar. Nije lingvista, niti je ikad studirala medicinu. Ipak, njoj mogu da zahvalim za iznenađujući podatak da je nesretni virus „korona“ iliti „kovid“ uticao ne samo na pluća naših građana, nego i na srpski jezik. Evo nekoliko primera koje je ona zapazila na svom kompjuteru:
„Teško je znati je li to stvarni i živi virus koji još uvek može nekoga da zarazi, ili je to samo mrtvi virus kojeg telo izbacuje.“ (Sajt Izazov.com, 26. 3. 2020)
„Smrtonosni afrički virus kojeg prenose komarci prijeti širenjem na Evropu i Sjevernu i Južnu Ameriku.“ (RTV HIT, Brčko, 17. 7. 2016)
„Taj virus kojeg su imale životinje, mogao je tamo mutirati i preći na ljude.“ (Sajt Danas.rs, 8. maj 2020)
Svuda, dakle, „virus kojeg“. Podsetimo se da imenice muškog roda imaju akuzativ jednak genitivu ako označavaju živo biće (Tražim vodnika) a jednak nominativu ako znače nešto neživo (Tražim hodnik). Isto važi i za prideve i zamenice koje se slažu s imenicom: Ti znaš tog đakona – Ti znaš taj zakon; Kog spikera slušate? – Koji liker pijete?
Za viruse (od latinskog virus, ’otrov’) mogli bismo raspravljati da li su živi ili ne („premda poseduju genetički, nasledni materijal“, kaže Vikipedija, „o virusima se obično ne govori kao o živim organizmima“). U svakom slučaju, ovde se ne bavimo biologijom ni medicinom, nego gramatikom. Imenica virus u srpskom ponaša se kao neživa, kažemo „Našli su neki virus“ a ne „Našli su nekog virusa“. Otuda mora ostati nepromenjena i upitna zamenica (Koji virus su našli?), pa i odnosna: virus koji telo izbacuje, virus koji prenose komarci.
U tekstu poznatog etnologa i književnog kritičara, na sajtu Peščanik od 16. aprila ove godine, našla se i ova rečenica: „Svijet u kome smo živjeli nakon krize ... bit će mnogo sličniji onome u kojem su živjele naše bake i djedovi 1950-ih i 1960-ih nego naš svijet kojeg smo ostavili prije samo mjesec dana.“ I ovde, dakle, „svet kojeg“ umesto ispravnog „svet koji smo ostavili“
Slična, ali u govoru još češća, jeste greška „za čega“ umesto „za šta“. Najgovorljiviji predstavnik SNS-a u Skupštini posle Vučića nedavno je izložio neke zahteve svoje stranke i završio rečima: „To je suština onoga za čega se mi borimo“. Čega je samo genitiv od zamenice šta, a ovde je trebalo upotrebiti akuzativ (jednak nominativu): ono za šta se mi borimo.
