Prisluškivanje ili performans u parlamentu Republike Srpske
Duge uši vlasti
Iako je brzo demantovao navode izrečene za skupštinskom govornicom da prisluškuje političke protivnike, opozicija veruje da je Dodik u naletu emotivne temperature želeo da demonstrira moć i disciplinuje neposlušne, pa je podnela krivične prijave tužilaštvima RS i BiH
Odnedavno je ušlo u modu da telefonski razgovori u Republici Srpskoj započinju rečima „prvo da pozdravimo Dodika“. Taj najnoviji modni hit je kreirao sam srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik nedavnim nastupom u parlamentu RS rečima: „Ja sam slušao. Imam pravo da slušam. Hoćeš da ti donesem snimke šta se govori o tebi. Je li, Lukaču (ministar unutrašnjih poslova) je li istina ono što ti meni dostavljaš? Nema vlasti koja ne sluša opoziciju. Žali se Transparensiju i svome babi...“ Na kraju je još rekao „Ajd’ zdravo“ i tako je toga dana završeno zasedanje.
Tek sutradan, da li po principu da je jutro pametnije od večeri ili zbog nečeg drugog, Dodik je u susretu sa novinarima, ali na drugom mestu i drugom prilikom, sve demantovao: „Naravno da je to bio deo odnosa u samoj Skupštini. Onaj koji prisluškuje to ne oglašava i ne saopštava javno. To je ono što bi oni u opoziciji nazvali performans ili što bi se u običnom narodu nazvalo zezanje“. Ipak, nisu to reči iste težine, prve su izgovorene za skupštinskom govornicom i idu, kao i svugde, u trajnu arhivu, a ove druge su samo jedan u nizu susreta sa novinarima i deo su dnevnog izveštavanja. Istina, ministar unutrašnjih poslova, Dragan Lukač, nakon prespavane noći je za skupštinskom govornicom demantovao Dodika i odbio svaku mogućnost da prisluškivanja ima i sve okarakterisao kao deo političke igre.
Opozicija, međutim, veruje da je u naletu previsoke emotivne temperature Dodik dobio napad iskrenosti u kojem je želeo da pokaže kolika je njegova moć i usput da ih isprepada i disciplinuje, a naknadna objašnjenja pripisuju strahu da bi mogao krivično odgovarati. Zbog toga je većina poslanika i funkcionera dve najjače opozicione partije, SDS i PDP, podnela pojedinačne krivične prijave tužilaštvima Republike Srpske, ali i Bosne i Hercegovine. Dani prolaze, a i jedni i drugi ne obelodanjuju da li nešto povodom prijava rade. Ipak, moraće se oglasiti - što zbog zakonske obaveze, što zbog velike zainteresovanosti najšire javnosti. Predsednik SDS Mirko Šarović veruje da je ovo najveća afera do sada i da bi ona u krajnjem mogla završiti potpunim prekomponovanjem političke scene. Šef PDP Branislav Borenović očekuje brzu i sveobuhvatnu istragu i veruje da bi ovo mogao biti kraj političke karijere Milorada Dodika.
Taj događaj jeste delimično zasenio štošta drugo, ali pristojan i ozbiljan svet je prilično zabrinut ukupnom situacijom u Republici Srpskoj, bez obzira na to što vlast često potencira da je Republika Srpska u mnogo čemu, kako obično kažu, jedan od lidera u regionu... Sve teže se ovde nalazi odgovor za stalna nastojanja političkog Sarajeva da dalje unitarizuje i centralizuje BiH.
Dodik je javno obećao da će u zajedničke organe poslati pravu srpsku reprezentaciju i baš se obrukao. Jedan od ministara u Savetu ministara, Staša Košarac, u vreme najrigoroznijih mera zbog epidemije virusa korona, uhvaćen je na derneku u vrlo šarolikom društvu u Sarajevu i platio je kaznu, dok se za drugog ministra, Miloša Lučića, ispostavilo da je ponavljao razred u srednjoj školi i da je više od deset godina studirao neki privatni fakultet, te da manje-više tako izgleda ta srpska reprezentacija.
Mnoge pozicije u Sarajevu koje pripadaju Srbima nisu popunjene, a približava se skoro polovina mandata u ovom izbornom ciklusu. Dodik sve to prikriva i pokriva oštrom retorikom, ali se na tom planu ništa ne menja, kao da se u tim poslovima podele moći i vlasti u Sarajevu ne snalazi najbolje.
Autor: Branislav Božić
Opširnije u štampanom izdanju NIN-a od 28.5.2020.