Draža Petrović, kolumna za portal N1, 8.5.2020.
Ne mislim da se glasovi dobijaju plakanjem – misao je predsednika Srbije od pre neki dan, povodom javnog plakanja Dragana Đilasa, iako je utvrđeno da Đilas paralelno sa plakanjem bojkotuje izbore, što logički pretpostavlja da plakanjem želi da ne dobije glasove na izborima.
Predsednik je to rekao nekih 20 dana pošto nam je takođe kazao da ga je neka Ana zvala 15 puta i plakala, što bi svakako bilo sumnjivo, da neka Ana nije neka premijerka. Tačnije, neka premijerka koja i nije baš neka premijerka.
„Zvala me je Ana 15 puta uplakana. Ne može da dođe sebi zbog onog što se dogodilo u Gerontološkom centru u Nišu“ - rekao je tada predsednik u Dnevniku Javnog servisa, ali to sigurno nije imalo veze sa dobijanjem glasova, jerbo ne postoji dokaz da je iko ikada na izborima glasao za premijerku, niti postoji šansa da će iko ikada na izborima glasati za nju makar ga zaključali u Gerontološki centar u Nišu.
Predsednik nam je rekao da ne misli da se glasovi dobijaju plakanjem nekih godinu dana pošto se i sam, u direktnom prenosu, isplakao na godišnjici bombardovanja Srbije, i to baš u Nišu. Toliko je plakao da je postojala opasnost da sem Beograda na vodi dobijemo i „Niš na vodi“, tačnije – „Niš na vođinoj vodi“, dobijenoj masovnim plakanjem u direktnom prenosu.
Predsednik nam je rekao da ne misli da se glasovi dobijaju plakanjem nekih 17 godina pošto je napravio hiljadugodišnju vodu kad je Dr Vo. Šešelj išao u Hag, a on stajao u pozadini Dr. Vo. Šešelja, što će reći – u pozadini specijalne bine za ispraćaj Dr. Vo. Šešelja u Hag – te plakao ko da mu je neka trunka, tipa zarđale kašike, upala u oko.
Potom, predsednik nam je to rekao nekih 12 godina od javnog ridanja za dr Dabićem koji je takođe išao u Hag, valjda zbog nelegalnog bavljenja alternativnom medicinom.
To nam je predsednik rekao nekih osam godina pošto je plakao kad je Toma postao predsednik Srbije, naizgled od sreće, ali se kasnije ispostavilo se da je plakao jer on u tom trenutku nije postao predsednik Srbije. Nego taj Toma, koga je posle, kao i sve svoje političke očeve, bez suze poslao na groblje slonova. Što je Tomi, možda i prijalo, jer groblju se u zube ne gleda.
Posle je Toma na Glavnom odboru SNS plakao kada je video da je predsednik Vučić porastao, te je uz suze rekao čuvenu rečenicu: „Poraslo dete, osamostalilo se“. Posle se predsednik Vučić previše osamstolio, pa za Tomom nije pustio ni suzu, već ga je pustio niz vodu, kako i dolikuje, jelte, svim predsednikovim političkim očevima, očusima i neposredno nadređenim četničkim vojvodama.
Sada su, međutim, došla neka vremena kada živimo u zemlji u kojoj kad vidiš gde živiš automatski počneš da plačeš, te nije ni čudo da su nas odmah po dolasku SNS na vlast zadesile hiljadugodišnje vode i legendarne poplave, nastale spontanom rekacijom građana na ulazak u Zlatno doba. Period kada imamo savim dovoljno vode i sasvim dovoljno vođe. Drugo nam vala ni ne treba. Vođe imamo toliko da možemo da ga flaširamo ko onu „Voda Vodu“, samo bi se taj patent zvao „Vođa Vođa“.
Istraživanja kažu da ljudi na celom svetu najviše plaču kad gledaju film „Titanik“, dok u Srbiji ljudi najviše plaču kad im pukne film. Valjda je to trenutak kada im usred gledanja „Titanika“ pukne film. Ili kad im usred gledanja Titanika voda od sveopšteg srpskog plaknja dođe do nosa, osobito ako po ceo dan moraju da gledaju kapetana domaćeg Titanika koji misli da je Tito.
Đilasu je, kako se odoktaivno čini, pukao film kada je shvatio da sem onih koji čuvaju decu po kućama, SNS uvodi novu vrstu bejbisitovanja – one koji plaše decu po kućama sa krovova. I onda je sve ispalo onako kako je ispalo.
Potom se, jutro posle Đilasovog plakanja, na televiziji pojavila plačipredsednikova savetnica za medije, koja se – gle ironije – zove Suzana, jer kako bi se drugačije zvala osoba koja savetuje nekoga ko je u svoj političkoj karijeri pustio javno više suza od svih ostalih političara zajedno. Plakao je više od kompletnog audotorijuma filma Titanik, više od združenih srpskih domaćica koje prate španske serije, više od čitalaca romana „Suze su okej“, više od svih koji koriste kapi za oči, pa je osoba prigodnog imena Suzana objasnila da je u pitanju „jeftin politički performans Đilasa“.
Voditeljka samo što nije rekla: „Sa nama u studiju je Suzana, predsednikova specijalna savetnica za suze. Ko je kriv Đilasu što nema takvu savetnicu, sigurno bi plakao sa stilom, u direktnom prenosu, a ne ovako, amaterskim snimkom sa mobilnog. Ne menjajte kanal, i nastavite da plačete sa predsednikom“.
